Авалски телевизијски торањ је торањ на планини Авали, поред Београда. Првобитно пуштен у рад 1965, срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије 29. априла 1999. Након обнове у трајању од три године, Авалски торањ је отворен у присуству државног врха Републике Србије 21. априла 2010. Авалски торањ био је пројектованДаље…
Гаврило Принцип рођен у селу Обљај (општина Босанско Гархово), 25. јула 1894.године од оца Петра и мајке Марије а умро 28.априла 1918.године у Терзину (Чешка). Принцип је био члан Младе Босне, југословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини. Извршио је атентат на аустријског надвојводуДаље…
Значајно место у пољопривредној производњи заузимају ратарство и повртарство. Главне карактеристике културе и раније и сада су житарице: пшеница, јечам, овас, раж и кукуруз. Њиве се наизменично користе за сејање озимих и пролећних култура. У јесен се сеју пшеница и раж. Јечам и овас могу се сејати и у јесенДаље…
У једном од претходних текстова смо писавши о Храниславу Драгутиновићу , у коме смо представили његов лик и дело, поменули да су Драгутиновићи из Коњарника својеврсни уметнички феномен из Топлице. Из ове куће је чак шесторо уметника а ми данас представљамо, најстаријег потомка песника Радоја Драгутиновића, Андрију. Андрија Драгутиновић је рођен 1934.Даље…
Састанак у Такову се одржао 23.априла (на хришћански празник Цвети, 11.априла по јулијанском календару) 1815.године испред таковске цркве и том приликом је подигнут Други српски устанак. Било је договорено да се коначна одлука о дизању устанка донесе на Цвети, 11.априла, када се у селу Такову одржавао велики народни сабор, и тада је у село долазио народ из многих крајева. Припреме за устанак су биле држанеДаље…
Милева Јакшић оставила је доста трага песништву Војислава Илића. Неке од његових најбољих песама писане су њој. Ниједна жена није толико инспирисала песника. Њен случај, поред тога, интересантан је и за компаративне студије Илићевог песништва. У песмама посвећеним Милеви Јакшић Илић је показао сву своју културу и начитаност. Милева ЈакшићДаље…
За обнављање данашње такозване „Латинске цркве“ у близини Глашиначке чуке, тог стародревног војног утврђења, између Глашинца и Житорађе, подједнако се прича у више села бившег среза добричког, а нарочито у Лукомиру и Глашинцу, селима на која се ово предање и односи. Ову легенду записао је свештеник Тихомир Танасијевић у ЛетописуДаље…
Житорађа има релативно плодно земљиште у долини пореде реке Топлице као и земљиште на брдовитим огранцима планине Пасјача. Оно је пружало могућност за бављење пољопривредом као основном делатношћу: ратарством и повртарством, воћарством и виноградарством и сточарсвом. Зато су се преци данашњих покољења и доселили у Житорађу. У књизи „Житорађа” (ХроникеДаље…
”Он је обичан, ситан и небитан од кога ништа не зависи. Разочаран и унесрећен, једнога дана поверује да је велики и важан и ствара свој свет у којем ужива. Међутим под притиском реалности он из свог надреалног света пада у дубоку трагедију и завршава у душевној болници. То је причаДаље…
Најстарији документ у коме се помиње школа у Ђакусу је писмо министра просвете и црквених дела од 3. марта 1880.године, упућено из Београда у Прокупље „ Начелству округа топличког“. Мада је школа радила и пре тога, као година почетка рада школе у Ђакусу – Пејковцу званично се узима 1880.година. ЈеднаДаље…