Састанак у Такову

Састанак у Такову се одржао 23.априла (на хришћански празник Цвети, 11.априла по јулијанском календару) 1815.године испред таковске цркве и том приликом је подигнут Други српски устанак.

Било је договорено да се коначна одлука о дизању устанка донесе на Цвети, 11.априла, када се у селу Такову одржавао велики народни сабор, и тада је у село долазио народ из многих крајева. Припреме за устанак су биле држане у највишој тајности а агитација је у почетку била ограничена само на рудничку, крагујевачку и чачанску нахију.

На Састанку су се окупили сви виђенији људи из рудничке нахије и околних села и том приликом је одлучено да се, и после неуспеха Првог српског устанка, поново дигне устанак, а за вођу устанка је изабран Милош Обреновић.

Слика Таковски устанак Паје Јовановића

У недељу, 23.априла, на празник Цвети, после завршене службе у цркви у Такову, Милош Обреновић је изашао пред народ, попео се на један већи камен и почео говорити:

„Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и почује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити.

„ . . . Ако сте ради мене имати с вама, и пред вама, од сада за свагда y општем послу руковаоца за народ и завичај, и ако сте ради надати сe да сви наши труди бити узмогну напредни, a ви сад сви из једног грла овде пред овим божјим домом то изреците, и пред светим олтаром свети завет учините, да ви на ваше душе примате све оно, што би из овога предузећа могло изаћи несреће и страданија . . . и одма да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповедати свакоме вам и да могу наказати свакога, који би што укварио . . .”

Народ и старешине пристали су на Милошев захтев, a он сe вратио y Црнуће, обукао свечано војводско одело, предао барјактару барјак да га пободе на месту где ће сe окупљати устаници, говорећи:

— Ево мене, a ето вам рата с Турцима!

„Таковски устанак“ – слика Винсента Кацлера објављена 1882. године.

Устанак јe затим букнуо y границама Београдског пашалука, на велико изненађење Порте која јe сматрала да су инструкције о истребљењу Срба, дате Сулејман-паши, онемогућиле Србима сваку мисао на нови отпор. Порта јe и ради своје унутрашње и ради своје спољне ситуације налазила за потребно да сe устанак на миран начин што пре ликвидира, па јe такве налоге издала командантима војним који су на граници Босне и на Морави чекали упутства и намеравали да војску пребаце y Београдски пашалук. После неколико успешних битака са војском београдског везира Сулејман-паше и Срби су налазили за потребно да сe мире, па су прихватили понуду Марашли Али-паше с којим јe Милош Обреновић направио један усмени споразум, a Порта јe из пашалука одмах уклонила Сулејман-пашу, тако да јe устанак био стварно ликвидиран.

По Другом српском устанку и Такову, у којем је подигнут, добило је назив и одликовање које носи назив Орден Таковског крста. Таковски крст, као симбол, се сада налази и на униформама Војске Србије.

 

Фото; Википедија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *