На данашњи дан, пре 20 година, НАТО гранате пале су у Дољевац током бомборадовања СР Југославије од стране НАТО снага 1999. године.  Пројектили су погодили  27.маја стовариште  нафтне компаније Беопетрол (сада Лукоил) у Дољевцу.  Дољевачки погон овог предузећа  гађан је 27.маја 1999. године у 9:45 часова са четири пројектила. Четири радника обезбеђења у том тренутку налазила су се у предузећу и то Драган Митић, Небојша Милошевић, Небојша Вељковић и Видоје Бабић. Иако су у тренутку када је прва бомба, а онда и наредне две, пала у круг предузећа на надземне резервоаре за гориво и ауто пуњач, били у непосредној близини гађаних објеката, уз велику присебност и много среће успели су да се спасу и побегну ка Шаиновцу. И то само тренутак пре него што је и последња, четврта бомба погодила трафо станицу у кругу предузећа. Делови погођених резервоара, према њиховом сведочењу, у тим тренуцима летели су на све стране, а кров једног од њих завршио је у кориту реке Топлице. Гађање овог стратешки битног објекта иако је погодио циљ није у потпуности постигло свој ефекат, јер су резервоари у том тренутку били празни, а гориво измештено на безбедну локацију.

У том тренутку већина становништва у Дољевцу мислила је да је циљ НАТО бомбардера била војна база која се налази одмах поред овог погона, јер се облак густог црног дима, након експлозија ширио из тог правца.

За то време полиција и службе за спашавање кренуле су ка Беопетролу, али на срећу није било потребе за интервенцијом ширих размера, с обзиром на то да није било повређених и погинулих, једино је требало угасити пожар.

Годишњица овог догађаја у Општини Дољевац ни ове године, као ни неколико година уназад се не обележава организовано.

Према званичним објашњењима Алијансе, акција бомбардовања СР Југославије покренута је да би се зауставила хуманитарна катастрофа и прогон Албанаца на Косову које су спроводиле српска полиција и југословенска војска.

Током два и по месеца, бомбардовани су војни циљеви, касарне, постројења, али и цивилни објекти – болнице, фабрике, мостови, пруге, остала инфраструктура, медијске куће и предајници, складишта енергената.

Прецизних и званичних података о броју жртава у Југославији нема ни две деценије након бомбардовања – процене се крећу од неколико стотина, до неколико хиљада страдалих.

Аутор:Ј.Козомара, фото:Д.Митић, видео снимак: М.Марковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *