DEJAN STOJILJKOVIĆ OBELEŽIO SVETSKI DAN KNJIGE U ŽITORAĐI

Povodom Svetskog dana knjige Narodna biblioteka Žitorađa ugostila je Dejana Stojiljkovića, jednog od najčitanijih savremenih srpskih pisaca.

Dejan Stojiljković je srpski prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista, autor romana “Konstantinovo raskršće“ s kojim je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i dobio nagrade „Miloš Crnjanski“ i „Svetosavski pečat“.  Poznat je još i po romanima „Duge noći i crne zastave“, „Znamenje anđela“, „Olujni bedemi“ i zbirkama „Leva strana druma“, „Low life“ i „Kišni psi“. Roman „Kainov ožiljak“  potpisuje zajedno sa koautorom Vladimirom Kecmanovićem.

Ilustrovanu trilogiju o Nemanjićima, koju čine knjige „ U ime oca“, „Dva orla“ i „U ime sina“ radio je u saradnji sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista serije „Senke nad Balkanom“, u režiji Dragana Bjelogrlića. Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, slovački, makedonski, slovenački i francuski.

Njegov najnoviji roman „Vučja braća“ je jedna drama koja počinje u Toplici, gde je mladi Nemanja bio udeoni knez. Tu je stvorena srpska država i odatle je krenula da se širi dalje. Tada se razvila i Nemanjina ideja o velikoj nezavisnoj državi koja je bila uklještena između dve velike sile, Ugarske i Vizantije. Nemanja je uspeo da stvori prvu pravu srpsku nezavisnu državu. U drami je priča o njemu i njegovom bratu. Njegov stariji brat Tihomir, bio je jedan vlastoljubiv čovek, želeo je da ima samo krunu na glavi. Nemanja nije bio takav i zbog toga je došlo do sukoba.

Drama govori o stvaranju pravoslavne države, gde Srbija već kroz porod Nemanjin, kroz Svetog Savu, ima svoju autentičnu srpsku verziju pravoslavlja koja i dan danas opstaje, gde se sjedinjuju narod i crkva i bez koje nema Srbije kao države.

„Pripadam pre svega jeziku na kojem pišem, a taj jezik je srpski. Samim tim prvo sam srpski, pa tek onda niški pisac. S obzirom da ja pišem o nekim događajima koji su se desili i pre više od hiljadu godina, meni je osnovni naum bio pripovedanje i moje je da ispričam priču. Na kraju, meni je bitno da je meni to učinilo zadovoljstvo dok pišem, a onda ako čitalac izvuče deo tog zadovoljstva dok čita ja sam srećan i zadovoljan. Ja sam prozaista, tako da se bavim pričanjem priča”, naglasio je Dejan Stojiljković.

Svako od nas treba da da neki svoj doprinos da generacije sutra znaju, pre svega, našu istoriju. Stojiljković to nesumnjivo vrlo vešto radi, nalašavajući da je jedna od najvećih zabluda to da su Srbi izgubili Kosovsku bitku i da je Vuk Branković izdajnik ili da je recimo kralj Milan bio samo neki kockar, a u stvari je bio jedan od najvećih vladara u istoriji srpskog naroda.

Kažu, „uništi jednom narodu istoriju, uništio si ga kao narod“. Srbima su planski uništavali  istorijske zapise kako bi ih držali u neznanju i lakše vladali njima. Oni su morali kroz vekove da vode tolike odbrambene ratove, tako da su vrlo malo uradili za svoju istoriju  i istražili je kako treba. Bugari su u spalili arhive dokumenata, zatim je Hitler naredio nemačkim bombarderima da namerno bombarduju nacionalnu biblioteku u Beogradu, gde je uništen ceo fond, uključujući i srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti, među kojima je i poslednji originalni prepis remek dela srednjovekovne poezije „Slovo ljubve“ despota Stefana Lazarevića.

„Moja ambicija je da oživim neko prošlo doba i ljude, da budu od krvi i mesa, naročito kad su to ljudi koji su u svesti našeg naroda prerasli u mit, kao što su i naši toplički junaci Toplica Milan i Ivan Kosančić ili Knez Lazar i Stefan Nemanja.  U romanu morate taj lik da izvajate i date mu neke ljudske osobine, da bi mogao čovek da se poistoveti sa njim, jer ako vi njega  prikažete potupno idealizovano onda čitalac neće doživeti to na pravi način. U mom romanu „Duge noći i crne zastave“ sam stavio kako knez Lazar pati za svojim sinom  i onda će svako ko je roditelj  znati kako to izgleda. To ga približava čitaocu, da on sazna da su ti ljudi imali neke muke slične našima. To je, donekle, zadatak književnosti“, dodao je za kraj Stojiljković.

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *