Opština Merošina, nadaleko poznata po višnji i voćarskoj tradiciji, s ponosom neguje gastronomske specijalitete koji nose bogatstvo ukusa ovog voća. U samom srcu tog truda nalazi se Udruženje žena Višnja iz Merošine, koje već decenijama brižno čuva recepte i znanja o tradicionalnim poslasticama i jelima sa višnjom.
Kako kaže Vesna Marković iz Udruženja, na njihovom štandu na manifestacijama neizostavno se nalaze jela koja su nekada bila svakodnevica ovdašnjih trpeza — ali mnogima su danas poznata samo po imenu ili izgledu.
„Višnja je kraljica voća, bar u našem kraju. Mi pravimo razne poslastice poput poznate sukane pite sa višnjama. Imamo i starinski kolač s višnjom — nalik tortici od jaja i brašna, ali uz dodatak višnje. Kako pratimo savremene trendove, recept smo modifikovali pa sada dodajemo mleko. Tu su i mafini sa višnjom koji često služe kao poslastica na porodičnim okupljanjima.“
Ali tu su i kiflice punjene višnjama, salčići, oblande, mafini, vanilice, zatim razne tradicionalne pite i kolači, pa čak i slane poslastice poput pita i pogačica sa višnjom. Svaki od ovih specijaliteta nosi priču, tradiciju i ukus Merošine, i pokazuje koliko članice Udruženja brinu da lokalna gastronomija bude prepoznata i očuvana.
Vesna ističe još jednu zanimljivost: u udruženju imaju članicu koja je registrovala domaćinstvo za proizvodnju vina od višnje — neobičan, ali očaravajući spoj ukusa.
„Možda zvuči neverovatno, ali ukus tog vina mami sva čula. Često eksperimentišemo — jednom smo pekli pile s dodatkom tog vina od višnje i mogu vam reći, to je jedno od najlepših jela koje sam probala.“
Na pitanje da li u Merošini čuvaju neki starinski recept sa višnjom koji nije toliko poznat široj javnosti, Vesna odgovara da su to, pored potpečenke i rečelja, delovi tradicionalne gastronomije koje i dalje eksperimentišu s novim varijantama.
„Na primer, za Dane višnje u Merošini jedna lokalna pekara napravila je burek od višnje koji je izazvao veliko interesovanje posetilaca da probaju.“
Aleksandra Stefanović, sekretar Udruženja „Višnja“, dodaje važnu razliku:
„Potpečenku treba razlikovati od filije ili redlice. Mnogi misle da je to isto jelo, ali nije. Potpečenka se isključivo pravi od tankih kora — najpre se zapeku, a zatim se premazuju mašću i domaćim sirom, najbolje kozjim, mada može i kravlji sir. Filija, pak, ima drugo testo sa jajima, preliva se kajmakom i peče se ispod sača — ali kore se stapaju, dok kod potpečenki to nije slučaj. Zato su potpečenke pravi pečat ovog kraja.“
Pored gastronomske uloge, Udruženje „Višnja“ vodi i humanitarne aktivnosti. Članice izrađuju rukotvorine i kolače s višnjom, koje poklanjaju ili prodaju na prigodnim događajima, a prikupljena sredstva namenjuju onima kojima je pomoć potrebna.
Uloga i značaj u identitetu i promociji
Vesna ističe da je uloga ovih jela neprocenjiva za očuvanje identiteta Merošine — posebno na manifestacijama poput „Dana višnje“, kada se okupljaju proizvođači, ljubitelji tradicije i posetioci iz susednih krajeva. Udruženje „Višnja“ često učestvuje tim događajima, izlažu proizvode, učestvuju u radionicama i degustacijama, i time promovišu kulturni i gastronomski potencijal kraja.
Na pitanje da li bi jela sa višnjom mogla postati brend Merošine i kako bi to moglo doprineti razvoju gastro-turizma, Vesna odgovara:
„Definitivno mogu. Kada posetilac dođe, proba lokalne specijalitete — pita od višanja, vino od višnje, rečelj ili potpečenku— oseća duh kraja. To može postati identitet Merošine i magnet za turiste željne autentičnog ukusa i iskustva.“
Kada je reč o prenošenju znanja dalje, Vesna dodaje:
„Mi organizujemo radionice za mlade domaćice, učimo ih receptima, ali i pričamo priče koje idu uz hranu. Na štandovima delim recepture, degustacije, motivišemo ih da čuvaju i dalje usavršavaju ove specijalitete.“
Udruženje žena „Višnja“ iz Merošine postalo je prepoznatljivo ime ne samo u svom kraju već i mnogo šire. Njihovo učešće na brojnim manifestacijama pokazuje da tradicija nije samo sećanje na prošla vremena, već živa praksa koju sa ljubavlju prenose novim generacijama.
Na manifestaciji „Zalogaj juga“ članice udruženja osvojile su prvo mesto, potvrdivši da domaća jela sa juga Srbije imaju posebnu snagu da osvoje i stručni žiri i posetioce. Njihove potpečenke, pasulj iz kotlića i riblja čorba nisu samo hrana, već i priča o ljudima, običajima i životu koji se uvek okupljao oko trpeze. Redovne su učesnice „Dana višnje“ na Oblačinskom jezeru, gde svojim štandom promovišu raznovrsne specijalitete od oblačinske višnje – od kolača i pita, preko slatkog i sokova, do nesvakidašnjih kombinacija koje iznenade svakog posetioca. Time doprinose i promociji simbola svoje opštine – višnje po kojoj je Merošina poznata širom zemlje.
Njihova aktivnost se ne zaustavlja samo na lokalnim manifestacijama. Članice su svoje umeće pokazale i na Etno susretima u Niškoj Banji 2025., gde su osvojile drugo mesto u kategoriji „Kreativna slatka zimnica“, zatim na Sukanijadi u Medoševcu, gde su sa zadovoljstvom predstavile svoj kraj i osvojile prvo mesto, stvarajući nezaboravne uspomene. Posebno zapaženo bilo je i njihovo učešće na Kapama festu 2025., gde su osvojile treće mesto u pripremanju kapame, kao i na Međunarodnom sajmu turizma u Nišu održanom u hali Čair, gde su promovisale gastronomske specijalitete Merošine pred brojnim posetiocima i turistima.
Članice Udruženja nisu zaboravile ni humanitarni rad. Tokom Tortijade 2024 dale su svoj doprinos manifestaciji „Novogodišnja dečija čarolija“, prikupljajući sredstva za pet dečaka obolelih od izuzetno retke i progresivne bolesti, Dišenove mišićne distrofije. Njihova energija, osmeh i toplina privlače posetioce i pokazuju da se tradicija najbolje čuva kada se deli sa drugima, dok njihov rad, nagrade i učešća potvrđuju da žene iz Merošine nisu samo čuvarice starih recepata, već i ambasadorke svog kraja.
Njihov rad, nagrade i učešća na manifestacijama nisu samo priznanja, već i dokaz da se iz male sredine može poslati velika poruka – da ljubav prema tradiciji i zajedništvu može biti podjednako snažna kao i najmodernije ideje.
Njihova misija je jasna: da mirisi i ukusi Dobričkog kraja nikada ne budu zaboravljeni, već da žive kroz nova druženja, manifestacije i slavlja. Upravo kroz trud ovih vrednih žena, opština Merošina dobija priliku da bude prepoznata širom Srbije – kao destinacija na gastro mapi zemlje, gde se tradicija pretače u prelepe zalogaje koji mame i putnike i turiste da dođu, probaju i požele da se vrate.
Zahvaljujući ovakvim udruženjima, Merošina može da stane rame uz rame sa poznatim gastro destinacijama poput Guče sa svojim trubačima i pasuljem, Leskovca sa roštiljem ili Vrnjačke Banje sa festivalima vina i gastronomije. Specijaliteti sa višnjom, potpečenke, rečelj i druga autentična jela daju ovom kraju jedinstven pečat i stvaraju priliku da se lokalna tradicija pretoči u turističku ponudu koja može privući goste iz svih krajeva zemlje, pa i šire.
Merošina tako postaje mesto gde se ukusi pretvaraju u doživljaj, a hrana u priču koja ostaje u sećanju svakog posetioca.
Autor: Marija Jovanović
Fotografije: Udruženje žena „Višnja“ Merošina
Ovaj serijal tekstova sufinansiran je sredstvima Lokalne samouprave Merošina, putem Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja za 2025. godinu projekat „MeroŠEF“