У Народној библиотеци у Житорађи одржана је промоција нове књиге из едиције „Корени“ Топлица и Добрич, приређивача и уредника Борисава Челиковића. На самом почетку промоције уводну реч дао је директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу, Драган Огњановић истакавши да је ово први велики зборник у коме су сабрани најзначајнији текстови о Топлици и Добричу, са пуно корисних информација и упућивањима на све оно што може да користи било ком истраживачу и да је то прва књига у којој су Топлица и Добрич обрађени по методологији Јована Цвијића.
Заједно са својим сарадницима, Јован Цвијић започео је истраживање насеља и порекла становништва српског народа на један јединствен начин у свету схвативши да долази неко друго време, време глобализације, када ће оно што је посебно за неке средине, мислећи на обичаје, говор, ношњу и све оно по чему се оне разликују једна од других временом, уз један општи напредак, нестати. Његови сарадници били су тада млади школовани научници као што су Тихомир Ђорђевић, Веселин Чајкановић, Јован Ердељановић и други. Дошли су на идеју да установе једну библиотеку у којој ће се прикупљати грађа о насељима и обичајима српског народа, коју су назвали Српски етнографски зборник.
“Намерио је да се то уради за једно кратко време, дакле за двадесетак година, да би дошло до поређења. Желео је да запише само предање, дакле није било истраживања, нити су аутори ишли у архиве. Архиве су тада биле код цркава и манастира углавном” , рекао је, поред осталог, Борисав Челиковић.
Цвијић је 1910. године поднео један извештај Српској краљевској академији шта је до тада урађено и такстативно је за сваки срез дао колико је села истражено, а која нису. Истраживање је вршено тако што су писмени људи по упитнику који је Цвијић дао вршили анкете и то су слали Срппској краљевској академији, односно Географском заводу којим је Цвијић руководио, затим је то ишло у руке образованих истаживача који су писали књиге.
Нажалост код нас се просто није дало да период мира траје дуго. Уследили су Балкански ратови, затим Први светски рат. У том рату много је народа страдало, али је страдала и сва она архива из Српске краљевске академије и материјал који није био обрађен. Међу њима је било и села из овог краја који су били истражени, али тај материјал није био презентован јер је у рату уништен. Уништено је и девет одштампаних књига насеља са неких 30 области које су биле у њима. Истраживање је настављено након Другог светског рата, али су књиге веома брзо распродате. Данас их има мало и то само у неким београдским библиотекама.
У временском раздобљу од 1895. закључно са 2002. годином Српска краљевска академија, односно Српска академија наука објавила је 101 књигу Српског етнографског зборника. Међу њима је било 49 књига посвећено само насељима и пореклу становништва.
Цвијићеву замисао наставио је Борисав Челиковић, који је у сарадњи са директором Службеног гласника Слободаном Гавриловићем започео објављивање књига по предеоним целинама. Од 2010. године до данас објављено је 39 књига где је заокружен један велики део данашње територије Србије. Објављено је све јужније од Саве и Дунава до Пчиње и Ситнице, на истоку до Тимока, на западу све до Дрине.
У књизи „Топлица и Добрич“ најстарији текст је извештај Тихомира Ђорђевића, школског надзорника, иначе ученог човека, етнолога који је крајем 19. века прошао кроз овај крај и у тадашњем радикалском часопису „Дело“ објавио свој прилого Топлици. То је дакле први уводни текст у овој књизи. Други текст је Радослава Павловића“ Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. 1877. и 1878.године.“Овај текст обухвата један шири простор. Не односи се само на Топлицу и на Добрич, али говори и о овом крају. Следећи текст се односи на неких пет села у општини Куршумлија. Затим следи студија која је веома битна, али проблем велики што је она релативно недовршена, јер недостају управо Цвијићева истраживања. Две студије Вујадина Рудића, једна је „Становништво Топлице“, а друга „Становништво Прокупља“ итд.
Промоцији је присуствовао и професор Филозофског и Медицинског факултета у Нишу, сада у пензији, Бошко Прокић који је говорио о раду на својој књизи о Добричу. По свему судећи биће то досад најсвеобухватније и интердисциплинарно дело о овом крају. Према његовим речима у првом тому биће објављене основне карактеристике Добрича и Добрич кроз историју.