Као и ранијих година хор Бисери има у оквиру ваннаставних активности редовне летње ангажмане. И ове године изведене су два велика пројекта од којих је један планиран а један је био непланиран али уз добру организацију и свесрдну подршку Цо Житорађа, као и Општине Житорађа и наших донатора изведен у потпуности успешно.
Наиме, крајем јуна месеца на самом завршетку наставне године добили смо позив посредством РСХЦ у Нишу да учествујемо на Васпитно образовном тренинг кампу Матвејевка 2018 год, у Владимирској области у Руској федерацији. Позив баћушке Дмитрија, директора школског центра „Пересвет“ нас је изненадио и наравно да смо оберучке прихватили идеју и отпочели убрзане припреме које су искрено речено трајале до самог поласка на дан наше храмовне Славе Петровдана. Елем, захваљујући Руско-Српском хуманитарном центру у Нишу, који нам је обезбедио авиокарте, већ 13.07.2018 смо се нашли у центру Руске духовности, Светотроицкој Сергијевој Лаври или Сергијевом Посаду недалеко од Москве; нас десеторо, осам ученика и два пратиоца. У Лаври је и седиште Васпитно-образовног центра „Пересвет“,чији смо гости и били,а чија је основна делатност развијање патриотизма и љубави до своје вере и отаџбине, као и оспособљавање полазника за пружање прве помоћи, поступање у ванредним ситуацијама, овладавање планинарским дисциплинма, сналажење у простору (орјентација), основама живота у природи далеко од цивилизацијских тековина као што су електрика, телефонија, итд.
Предавачи и инструктори су свештеници, активни официри, лекари, чланови Руског центра за спасавање из Москве итд. Сви одреда врсни предавачи и педагози са искуством у раду са децом и омладином. Најмлађи учесници су били стари једва осам година. Две групе дечака и једна група девојчица. Сваки наставни дан је био до детаља испланиран и спроведен у потпуности.
Било је времена и за игру и више друштвених активности од фудбала, карневала, вишебоја, игара без граница, шаха и сл. Вечери су биле предвиђене за дружење око логорске ватре која се није гасила даноноћно свих петнаест дана. Један наш учесник Стефан Петровић је освојио и награду Центра „Пересвет“, право ношења плаве беретке коју освајају само најбољи такмичари у више дисциплина. Практично један прави вишебој. Имали смо част да су нас наша Руска браћа отпоштовали максимално и достојанствено, обишли смо највеће светиње Руског Православља, Сергијеву лавру, Манастир Дивјево, храмове у Мурому, Владимиру, Суздаљу, Красној Горбатки, Скит Пресвете Богородице на Колпи, Источник Светог Сергија Радоњешког, итд… итд…. наш свештеник Отац Александар је служио Свету Литургију са руском браћом, а наш мали хор је неколико пута пратио Свету Литургију својом песмом. Такође хор је у свакој прилици имао краће наступе, а у Красној Горбатки имао озбиљан наступ на Градској слави.
После 15 дана вратили смо се из Матвејевке у Сергијеву Лавру и провели два дана у разгледању Лавре. Мада мислим да је и седам дана мало да се види све оно што Лавра има да понуди, од храмова и светиња до архитектурних чуда, уметности а на првом месту духовности која избија из сваког момента који проведете на том месту. Задњи дан пред полазак кући провели смо у Москви и обиласку најзначајнијих верских и туристичких знаменитости, од метроа до Црвеног трга. У Москви смо се срели са пријатељима из Јужне Осетије, где смо боравили прошле године у марту месецу.
Бескрајно смо захвални баћушки Дмитрију, Антонију, Павелу и свима осталима чији смо били гости па и више од тога. Упознали смо дивне људе, наша деца су стекла нове пријатеље, а сви заједно смо богатији за једно несвакидашње искуство. Заиста „хвала пуно“ што би рекао наш „љубимиј баћушка“ Дмитриј, свима онима које смо упознали и са којима смо се дружили двадесетак дана. Искрено се надам да ће се ова сарадња продужити у неким новим контактима и пројектима.
Аутор текста и фото; Горан Поп Антанасковић
