Потрага за радним местом за многе становнике наше земље, а нарочито оне из девастираних области, дуготрајан је и мукотрпан посао, чему у прилог сведоче и подаци да на евиденцији Националне службе за запошљавање, међу 574.200 незапослених, има и преко 81.000 људи који више од десет година траже посао, а многи од њих изгубили су сваку наду да ће, због дужине “стажа” на бироу, доћи до радног места. Општина Дољевац се, бар према званичним бројкама, у овој области добро котира, с обзиром на то да је последњих година забележен тренд смањења броја незапослених са наше територије.
Наиме, последњих пет година константно се смањује број лица на евиденцији НСЗ, па је тако на крају прошлог месеца незапослено било 1550 људи, међу њима 621 жена, док је на крају 2013. та цифра бла 2800 лица, од тога 1171 жена. То значи да је за пет и по година 1250 људи мање на бироу у дољевачкој општини. Тренд смањења незапослених у општини Дољевац бележи се константно из године у годину. 2014. било их је 2794 (од тог броја 1160 жена), 2015. укупно 2212 (851 жена), 2016. њих 2015 (782 жене), а на крају прошле године 1626 (631 жена).
Међутим, с друге стране примећено је да послодавци најчешће новим радницима нуде уговоре на одређено време, док је стално радно место могућност која се пружа далеко мањем броју радника. Тако је рецимо током јула месеца ове године од 102 новозапослена радника из наше општине, само њих 13 добило стални радни однос, док је 89 особа запослено на одређено време, што важи и за све остале посматране месеце.
Међутим, без обзира на тренд смањења броја незапослених, општина Дољевац је према подацима Републичког завода за статистику, најсиромашнија општина у Нишавском округу, са стопом од 51,7 одсто. Примера ради у Гаџином Хану је та стопа 51,0 а у Ражњу 38,2, док се нишке градске општине далеко боље котирају, што донекле извлачи просек Нишавског регона који износи 29,3 одсто. Суседна општина Житорађа има нешто бољи просек, јер је ова стопа 50,2 осто. У најнеповољнијој ситуацију су ипак становници општина на крајњем југу земље. Предњачи Бојник са стопом од 63,4 одсто, а не заостаје много ни Прешево са стопом сиромаштва од 63,6 одсто.
Истраживање показује да већи број сиромашних живи ван градских насеља, као и да у лошијим условима живе породице које броје више од 6 чланова, које су најризичније групе сиромашних, а на жалост традиционално регион Јужне и Источне Србије се најлошије котира на тој мапи, са стопом од 33,0 мада за нама не запостаје много ни регион Шумадије и Западне Србије 32,3.
Иначе, стопа сиромаштва ради се на основу анкете о потрошњи домаћинства и анкете о приходима и условима живота, а показује удео појединаца у друштву који не могу да задоволје основне потребе и чији су доходак, тј. потрошња испод прага сиромаштва.
Ј Козомара/Радио Копријан