Историчар Ђорђе Стошић: Копријан тврђава кроз векове

Копријан тврђава, надомак Дољевца, становницима овог краја, као историјски локалитет, позната је одавно, али ретко ко зна њен пут кроз векове и значај који има, као културно добро. Изграђена у другој половини 14. века, на темељима још старијег римског утврђења, што је мало познати податак, данас је  једно од најатрактивнијих излетишта за становнике овог краја. Али чему је служила, како је изгледала и колико је стратешки била важна, подаци су од изузетног значаја, који су мање познати тим пре што ни сама тврђава није довољно истражена. С друге стране, сви ми који овде живимо и с годинама гледамо како се, ношена зубом времена, али и немаром, не само надлежних, већ и становништва урушава и буквално нестаје пред нашим очима, имамо обавезу да је чувамо, како од физичког пропадања тако и од заборава. О њеном значају сведочи много података, али најзанимљивија је свакако информација, коју с поносом истичемо, да ју је држава ставила под заштиту још 1947. године, а да је у Заводу за заштиту споменика културе из Ниша, заведена као културно добро  под бројем један. О тврђави Копријан, на планини Селичевици, изнад Дољевца, најзначајнијем и најпознатијем историјском локалитету у нашој општини, разговарали смо са Ђорђем Стошићем, историчарем  Завода за заштиту  споменика културе из Ниша.

Према његовим речима Корвин град подигнут је за време Кнеза Лазара, на темељима римског и византијског утврђења.

Наиме, Кнез Лазар, угрожен од Турака, изложен сталној опасности да га нападне Никола Алтомановић, страхујући и од напада Угара, морао је  енергично и мудро да дела на јачању одбрамбене моћи своје државе. Сам град Копријан је сазидао Ненад, син казнаца (благајнија-порезника) Богдана 1372. Камени надвратник са градске капије, има уклесан натпис: АЗ НЕНАД СИН КАЗАНЦА БОГДАНА САЗИДАХ СИ ГРАД КОПРИЈАН ГОД.  В ДНИ БЛАГОВЕРНАГО МИ КНЕЗА ЛАЗАРА В ЛЕТО 6880…” то јест 1372. године. Копријан је, у време борби за турски престо 1413. заузео и разорио султан Муса. После његовог пораза, султан Мехмед је град вратио деспоту Стефану Лазаревићу. 1451. опет бива заузет од Турака и губи  стратешки значај, каже Стошић.

С обзиром на то да је овај простор био од изузетног стратешког  и транзитног значаја у доба римског, као и византијског царства на том месту било је насеље, као и  одбрамбена кула војног пута Виа Милитарис.

За разлику од градова који су били на повољним и приступачним местима, утврђења су се налазила на врховима и падинама брда и тешко приступачним местима, како би њихова одбрана била лакша. Тврђаве, замкови и утврђени градови имали су за средњовековне српске земље изузетан значај као кључна упоришта одбране и подизана су на стратешки важним местима или теже приступачним положајима на врховима брда. Само место на којем је утврђење Копријан назива се и Курвинградско сужење, то је мала клисура, у склопу композитне долине Јужне Мораве, у југоисточној Србији. Повезује Брестовачку котлину на југу са Нишком котлином на северу. Дугачка је само неколико километара и име је добила баш по утврђењу Курвинград које се налази код села Клисура око 10- так километара југозападно од Ниша, напомиње Стошић.

Тврђава Копријан, грађена је по угледу на остале грађевине из тог периода, по моделима и на искуствима византијске и српске одбрамбене архитектуре и чине их: ’’Горњи град’’или ’’Мали град’’( седиште локалног властодршца са пратећим садржајима). Постојао је такође и “Доњи град“ или „Велики град“, у подножју Горњег града, намењен становништву.

Са свих страна град је био опасан јарком. У унутрашњости је била велика цистерна за воду, чији су остаци видљиви и данас. У насељу испод града пронађени су, приликом археолошких ископавања 1933, темељи цркве. Основа града је у облику четвороугла  и био је заштићен масивним бедемом висине до 10 м. Имао је пет кула, а донжон кула се налазила поред главне капије у североисточном углу бедема. По димензијама, изгледу, али и дебљини зидова ова кула се јасно издвајала од осталих у утврди. Прављена  је од најјачег камена, била је четворострана и једина таква у целој утврди код нас. Улаз у њу није у нивоу земље или бедема, већ се прилазило помоћу додатних степеница или рампи које су увек биле дрвене, чиме је омогућено брзо онеспособљавање приступа улазу, а самим тим и продор у кулу. Према нађеним димензијама град је обухватао простор од око 4.000м2, прича даље наш саговорник.

Међутим, ово утврђење од изузетног културно-историјског значаја ипак није довољно истражено и проученао, јер како истиче Стошић, археолошка ископавања нису вршена, а под неумитним збом времена Корвин град полако, али сигурно нестаје. Од старе утврде остали су  добро очувани само северни и источни бедем са кулама. Западни бедем не постоји, док на јужној страни има мало остатака уз једину сачувану кулу на том делу. Бедем Малог града се једва назире, док је од Донжон куле остала само повећа гомила камења.  Иначе, од камена Копријан тврђаве зидана је Нишка тврђава, чему сведочи пронађени камени блок са уклесаним натписом који је највероватније стајао изнад једне од њих.

Камени надвратник са градске капије, са уклесаним натписом, случајно је нађен у пролеће 1933. године у нишкој тврдјави. Немогуће је утврдити, како је и на који начин доспео на то место, али постоје претпоставке, да је и он, са толиким другим,  донесен последњих година турске окупације из околног града, односно његових рушевина у Ниш, да би био употребљен за градских бедема. Грађа из Копријана је више пута коришћена као грађевински материјал за градњу Нишке тврђаве. У 20 веку рушине је разнело локално становништво, и њиме зидало своје куће и домаћинства и и тиме је задало одлучујући ударац овом нашем древном месту.

Ово утврђење, иначе познато је под различитим називима, али како истичу стручњаци нема поузданих података о њиховом пореклу.

–Забележено је да је постојала значајна  војна тачка, и  насеље у доба Византије под именом Комплос. У средњем веку изграђена је тврђава и сам је ктитор, назива Копријан, а насеље које је преостало из ранијег периода, понело  је исто  назив Копријан. Назив Корвинград или Курвин прихваћен је од времена турске најезде, могао се двојако чтати и тумачити. Приче о имену града, тзв. легенде су спекулације које нису потврђене.

Цео овај простор је од историјског значаја, јер се у оближњем селу Клисура налазе остаци цркве из Византијског периода и насеља. На том месту сада је црква Св. Симеона, но до ње је мало теже доћи, јер је пут   у густом растињу, а не постоји ни један путоказ ка њој. Иначе, приликом копања темеља зграда, у селу Клисура, често се наилази на рушевине мањих и већих градјевина, које су по материјалу и начину зидања датиране у период од 6 до 8 века.  Код Клисуре налази се и некропола са откривеном засведеном гробницом. А, насупрот утврдјења, на брду Комига, је и црква Св. Јована, изграђена на темељима старије верске градјевине.

Под неумитним зубом времена, али и услед немара, не само надлежних, већ и становништва ово значајно историјско место се полако, али сигурно урушава и буквално нестаје пред нашим очима.

Није довољно имати на својој територији трагове претходних народа и цивилизација, или споменике културе од великог значаја као што је Копријан, већ је важно да локална самоуправа то препозна и вреднује, а потом и преточи у једну атрактивну дестинацију, додаје на крају овог нашег разговора ЂорЂе Стошић, историчар из Завода за заштиту споменика из Ниша, под чијом је заштитом овај древни град.

Из тог разлога смо контактирали  Туристичку организацију општине Дољевац, како бисмо се информисали  о томе да ли се и шта ради на промоцији овог лолалитета.

Како се број туриста у опстини Дољевац током летњег периода значајно повећава посетом Аква парку приметили смо да велики број транзитних туриста жели да посети значајне историјске локалитете у нашој општини. Зато Туристичка организација општине Дољевац, ове године, планира да промоцију Копријана подигне на виши ниво. У плану је  штампање публикација које ће туристима пружити потребне информације о свим значајним локалитетима у нашем крају, а тврђава Копријан је свакако једна од њих, каже за радио Копријан Бранка Михајловић из Туристичке организације општине Дољевац (ТОД). С обзиром на то да је овај локалитет у последње време био јако посећен, али  углавном од стране локалног становништва, надамо се да ће нашим активностима у наредном периоду  све већи број страних, али и туриста из других делова  земље имати прилику да посети Корвин град.

Додајмо на крају и то да је општина Дољевац  2011. године, дефинисала Стратегију развоја туризма у општини Дољевац, а након тога и уредила овај туристичко-излетнички комплекс. Асфалтирањем прилазног пута у дужини од скоро 900 метара, до самог видиковца  на врху, постављањем трафо станице и уличне расвете, као и уређењем мобилијара створени су сви одлични предуслови за промовисање овог нашег културног блага.

 Ј.Козомара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *