Дољевачка општина изнедрила је велики број људи који су својим радом допринели њеном развоју или дали свој допринос науци, култури, уметности, спорту. Многи од њих постали су познати и много даље од локалне средине из које су потекли, док је друге време бацило у заборав. Ова наша прича настала је с намером да све нас подсети на значајне људе из нашег краја и тако их сачува од заборава, али им тиме ода и почаст за допринос који су дали не само локалној заједници, него друштву уопште.
Зарије Заре Стојковић најпознатији хроничар дољевачког краја, али и истакнути политички радник једна је од најаутентичнијих личности дољевачке општине. Припадао је златној генерацији дољевачких ђака, касније и најпознатијим и наученијим нашим становницима свога доба, заједно са лекарем Томиславом Китановићем из Пуковца и проф. др Новицом Ранђеловићем из Кочана.
Зарије је рођен 05.маја 1936.године у Пуковцу, а порекло његове породице везује се за лесковачки крај. Своју натпросечну интелигенцију исказао је у најранијем добу тако да није било изненађујуће што је био ђак генерације пуковачке школе. Ову тврђу потврђују и речи његовог школског друга, касније и политичког сарадника проф. др Новице Ранђеловића. –Увек је био најбољи међу нама. Др Китановић одмах ту иза њега, а ја, по знању, непосредно иза њих двојице.
Као стипендиста Стојковић је уписао Учитељску школу у Алексинцу и после петогодишњег школовања, дипломирао 1955.године. И тамо је био ђак генерације. Завршивши потом Вишу педагошку школу у Нишу стиче звање наставника српског језика и књижевности. Као ванредни студент Филозофског факултета у Скопљу завршава студије и стиче звање професора српског језика и југословенске књижевности. Његово знање и тамо је постало запажено врло брзо након почетка струдија, па је у сећању његових савременика, остала прича о томе да су га професори на факултету сматрали себи равним по знају, па га нису третирали као студента, већ као колегу и на тај начин са њим разговарали на испитима, а он је сваки пут то поверење оправдао.
Радио је најпре у ОШ у Грудашу, у општини Житорађа, а затим у Дубову. Касније запослење добија у својој општини. Стојковић је био и истакнути руководилац, директор ОШ у Пуковцу и Дољевцу. Обављао је и функцију директора Народне библиотеке у Дољевцу. Запажена је била и његова политичка каријера. Био је председник општине Дољевац, председник ССРН (Социјалистичког савеза радног народа), као и Општинског комитета ЦК.
Јединствено штиво за ове просторе, монографију о општини Дољевац, „Дољевац и околина у прошлости“ је његово нажалост једино, али јако драгоцено штиво, с обзиром на то да до сада нико није тако свеобухватно истражио и на једном месту објединио целокупну историју дољевачког краја. Из Стојковићеве монографије могу се сазнати сви подаци од значаја за прошлост ових простора, који се само у траговима могу наћи у литератури. Књига је издата 1998.године. -Жао ми је што је током своје каријере велику пажњу поклонио политици, а мање књижевном раду. Моје је мишљење да је тиме што је отишао у политику, општина Дољевац можда добила истакнутог политичког радника и руководиоца, али је изгубила једног од најбољих књижевних стваралаца, рекао нам је о Стојковићу, проф. Ранђеловић, који је управо на иницијативу и уз Стојковићеву подршку постао председник Општине Дољевац 1978.године.
Према казивању његових савременика Стојковић је припремао штампање још једне књиге о сваком селу дољевачке општине, али га је смрт спречила у намери да је објави. Нажалост, не зна се судбина тог рукописа након његове смрти.
Зарије Заре Стојковић умро је у Дољевцу, где је дуго година и живео, 2012., у 76.години.
Ј.Козомара