Истакнуте личности дољевачког краја: Зарије Заре Стојковић

Дољевачка општина изнедрила је велики број људи који су својим радом допринели њеном развоју или дали свој допринос науци, култури, уметности, спорту. Многи од њих постали су познати и много даље од локалне средине из које су потекли, док је друге време бацило у заборав. Ова наша прича настала је с намером да све нас подсети на значајне људе из нашег краја и тако их сачува од заборава, али им тиме ода и почаст за допринос који су дали не само локалној заједници, него друштву уопште.

Зарије Заре Стојковић најпознатији хроничар дољевачког краја, али и истакнути политички радник једна је од најаутентичнијих личности дољевачке општине. Припадао је златној генерацији дољевачких ђака, касније и најпознатијим и наученијим нашим становницима свога доба, заједно са лекарем Томиславом Китановићем из Пуковца и проф. др Новицом Ранђеловићем из Кочана.

Зарије је рођен 05.маја 1936.године у Пуковцу, а порекло његове породице везује се за лесковачки крај. Своју натпросечну интелигенцију исказао је у најранијем добу тако да није било изненађујуће што је био ђак генерације пуковачке школе. Ову тврђу потврђују и речи његовог школског друга, касније и политичког сарадника проф. др Новице Ранђеловића. –Увек је био најбољи међу нама. Др Китановић одмах ту иза њега, а ја, по знању, непосредно иза њих двојице.

Као стипендиста Стојковић је уписао Учитељску школу у Алексинцу и после петогодишњег школовања, дипломирао 1955.године. И тамо је био ђак генерације. Завршивши потом Вишу педагошку школу у Нишу стиче звање наставника српског језика и књижевности. Као ванредни студент Филозофског факултета у Скопљу завршава студије и стиче звање професора српског језика и југословенске књижевности. Његово знање и тамо је постало запажено врло брзо након почетка струдија, па је у сећању његових савременика, остала прича о томе да су га професори на факултету сматрали себи равним по знају, па га нису третирали као студента, већ као колегу и на тај начин са њим разговарали на испитима, а он је сваки пут то поверење оправдао.

Радио је најпре у ОШ у Грудашу, у општини Житорађа, а затим у Дубову. Касније запослење добија у својој општини. Стојковић је био и истакнути руководилац, директор ОШ у Пуковцу и Дољевцу. Обављао је и функцију директора Народне библиотеке у Дољевцу. Запажена је била и његова политичка каријера. Био је председник општине Дољевац, председник ССРН (Социјалистичког савеза радног народа), као и Општинског комитета ЦК.

Јединствено штиво за ове просторе, монографију о општини Дољевац, „Дољевац и околина у прошлости“ је његово нажалост једино, али јако драгоцено штиво, с обзиром на то да до сада нико није тако свеобухватно истражио и на једном месту објединио целокупну историју дољевачког краја. Из Стојковићеве монографије могу се сазнати сви подаци од значаја за прошлост ових простора, који се само у траговима могу наћи у литератури. Књига је издата 1998.године. -Жао ми је што је током своје каријере велику пажњу поклонио политици, а мање књижевном раду. Моје је мишљење да је тиме што је отишао у политику, општина Дољевац можда добила истакнутог политичког радника и руководиоца, али је изгубила једног од најбољих књижевних стваралаца, рекао нам је о Стојковићу, проф. Ранђеловић, који је управо на иницијативу и уз Стојковићеву подршку постао председник Општине Дољевац 1978.године.

Према казивању његових савременика Стојковић је припремао штампање још једне књиге о сваком селу дољевачке општине, али га је смрт спречила у намери да је објави. Нажалост, не зна се судбина тог рукописа након његове смрти.

Зарије Заре Стојковић умро је у Дољевцу, где је дуго година и живео, 2012., у 76.години.

Ј.Козомара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *