НАСЛОВНА СЛИКА: Илија Стојанчић / приватна архива

О успесима спортиста потеклих са територије општине Дољевац светска јавност је одавно упозната, Сава Ранђеловић у ватерполу, Василије Мицић у кошарци и Никола Стојиљковић у фудбалу на најлепши могући начин проносе слику Дољевца кроз свет. А управо у овом последње наведеном спорту, Дољевац и околина имаће прилике да се у будућности диче новим виртуозом српског фудбала који после деценије стасавања на Чаиру, крај Нишаве, свој фудбалски пут крчи у дресу београдских црвено – белих. Илија Стојанчић рођен 15.03.2001. из Чапљинца у општини Дољевац, тренутно игра у филијали Црвене Звезде, Графичару, мирно и стрпљиво чека своју шансу у дресу највећег српског клуба, са којим последњих дана претходне године потписао уговор до 2022. Иначе, Стојанчић је репрезентитативац Србије до 17 година.
Илија је изашао у сусрет нашој екипи и први пут после потписивања професионалног уговора са Звездом, екслузивно за Радио Копријан и Добричке интернет новине дао интервју, који преносимо у целости.

Недавно си са Црвено-белима потписао професионални уговор до 2022. године. Шта су ти први планови за сениорски тим?

ИС: У фудбалу не можеш да правиш планове. Можеш само својом игром и трудом да заслужиш место у тиму. Тиме се водим од својих првих фудбалских корака. Свакако бих највише волео да што пре забележим своје прве минуте у првом тиму и тако остварим свој дечачки сан. Али, као што рекох, не планирам, већ вредно тренирам и чекам своју шансу.

Имајући у виду да си из једне мале средине, колико је тешко бреме „Звездиног клинца из Дољевца“ ?

 ИС: Мала средина те учи да останеш скроман и будеш вредан. Али и да се не задовољаваш тиме што она нуди, већ да постављаш веће циљеве и да тежиш ка томе. Уосталом, из малих средина потекли су највећи Звездини играчи, тако да се надам да ћу и ја испричати једног дана своју причу.

 

Стојанчић у дуелу / фото: Илија Стојанчић прив. архива

 

Пре тебе је још један играч из Дољевца облачио црвено-бели дрес, а то је Никола Стојиљковић. Како видиш чињеницу да Дољевац у неколико последњих година даје успешне спортисте ( Василије Мицић, Сава Ранђеловић, Никола Стојиљковић) У чему је тајна?

ИС: Да се вратим онда на претходно питање. Тајна је управо у малој средини која те научи да вредно тренираш и градиш свој пут. И да онда, када у тој средини достигнеш максимум, кренеш даље. Тамо где најбољи из свих средина постају велики. А Дољевац јесте посебан, не само због фудбалера, већ због шампиона из свих спортских дисциплина.

Да ли си често у родном Чапљинцу и шта ти највише недостаје из твог краја?

ИС: Код куће сам онолико колико ми професионалне обавезе дозвољавају. Највише волим да слободно време проводим са породицом, али то је свакако нормално. Нисам носталгичан, овај посао те ојача и научиш тако да живиш.

 

На мечу са ПСЖ-ом / фото: Илија Стојанчић прив. архива

 

Твоја највећа подршка је? 

ИС: Породица је темељ свега. Ја не бих ни био овде где сам сада да ме родитељи и сестра нису подржавали. Свакако су подршка и моји пријатељи који су разумели зашто ме некада није било на прославама и рођенданима, и никада ми то нису узели за зло. Подршка су и пријатељи из света спорта, јер је њихова прича слична мојој.

Саиграч из садашње генерације који ће бити светска звезда и зашто?

ИС: Ако баш морам да се одлучим и некога издвојим нека то буде Алекса Терзић. То је играч који паметно користи све своје шансе, и мислим да је направио велики корак у својој каријери. Отишао је у Фиорентину, и сигуран сам да ће одатле од њега само добре вести да долазе.

Шта је оно што те код тебе нервира, а шта волиш код себе?

ИС: Никако да научим да будем стрпљив, често брзам и свестан сам да грешим. Са друге стране, волим што сам свестан својих грешака, јер играч само тако може да напредује. И волим што сам већ препознатљив по техници, и жеља ми је да је подигнем на највећи могући ниво.

У игри ми је заштитни знак…? А највећа мана ми је?

ИС: То што после грешке не падам, већ настављам даље, сматрам својим заштитним знаком. Из таквих грешака се учи и горе поменута техника доводи на виши ниво. И као што сам рекао, мана ми је та нестрпљивост, због које се грешке дешавају. Али, ко ради тај и греши, а ко жели да даје голове, једноставно некада и промаши. Лопта је округла!

Коме ћеш поклонити дрес са дебија у Црвено-белом дресу?

ИС: Мајци, наравно. Она је веровала у мене, била ту и када је било добро и када је било мање добро. Од самог почетка била је не само ветар у леђа већ све што мајка треба да буде детету када оно остварује свој сан. Тај дрес представљаће нашу заједничку победу.

 

На мечу са ПСЖ-ом / фото: Илија Стојанчић прив. архива

Млађаног Стојанчића сви љубитељи су могли видети јесенас у омладинској лиги шампиона где је водио жестоке дуеле на средини терена са вршњацима из Наполија, Ливерпула и ПСЖ-а, у којима је био један од најбољих, те тако неће чудити када Стојанчић буде пунио новинске стубце својим успесима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *