Наш крај по много чему је посебан, по бројности река на пример, али и њиховој специфичности. Наиме, река Топлица која пресеца плодни добрички крај и по којој и један округ у Србији носи име, у свом току има један занимљив феномен, који је толико посебан да ову реку чини јединственом не само у овој области, него и шире.  Наиме, посматрајући са брда Хисар ток Топлице кроз овај крај јасно се може уочити да река у једном делу тока тече узбрдо. То је појава која се у науци назива епигенија, а овој посебности Топлице за Радио Копријан говорио је географ Ненад Мутавџић из Житорађе.

Епигенија, каже Мутавџић, има у свету и на Балкану, мада су ретке, а на нашој Топлици ова појава јавља се два пута. –Епигенија или епигенетска долина је речна долина усечена у виши део терена, који је изграђен од отпорнијих стена упркос томе што се у непосредној близини налази терен изграђен од мекших стена и дуг је и спор процес је који пролази кроз неколико фаза. Наиме, на почетку река се усеца у меке стене и муљ. У другој фази река долази до чврстих стена и лагано се усеца, значи прави бразду. У трећој, на крају прави своје корито у стени, док у процесу денудације спира околни растресити материјал и некада дубинска стена сада је на површини. На први поглед у рељефу настаје необјашњива појава — речни ток је усечен у тврђе и више стене, уместо у ниже и мекше.

Овај природни феномен одувек привлачи пажњу, а приметио га је, каже наш саговорник, и Јован Цвијић, оснивач српске географске школе. – Домне епигеније имају долине Јужне Мораве у Сталаћкој клисури и Западне Мораве у Овчарско-кабларској клисури и Ресаве код Деспотовца. Ивична епигенија настаје усецањем долине у подножје планина, а такве су долине Сокобањске Моравиде код Соко Бање, Груже код Кнића и Белог Дрима код Призрена. Ртаста епигенија постаје усецањем долине у стеновиту пречагу од отпорнијих стена у подини. Долине овог типа су Грза код Параћина, Топлица код Прокупља . У нашем окружењу овог природног феномена има у Словенији на Сави, у Босни и Херцеговини на реци Пливи, у Црној Гори на реци Сушици код Берана.

Две топличке епигеније су у Прокупљу и то на малој удаљености. Прва је око брда Хисар, које је готово у самом центру града, а друга мања код брда Губа која је према излазу из Прокупља ка Житорађи. – Наиме, у прошлости, простор Топлице је у једном дужем временском периоду био под водом Панонског мора. Након његовог повлачења, касније и повлачења неогеног језера, остало је зарављено дно од глине и иловаче. Када је река Топлица потекла пре око 600.000 година брзо је усецала језерско дно док није дошла до кристалних шкриљаца. Током више хиљада година наставила је да усеца стене, спрала језерске наслаге и тако се појавила епигенија. Тако је Топлица усекла своје речно корито у више земљасте састављено од чврстих стена, према северу је остало ниже и мекше. И баш на том месту није успела да пробије корито, па је променила правац кретања, окренула се и направила круг око Хисара и ниже око Губе. Фактички на неколико места она има два своја тока која су паралелна. Зато када неко гледа реку са Хисара чини се да она тече узводно, што је у суштини само оптичка варка. Она се само мало враћа уназад, као да узима залет и снагу да пробије неосвојиво, објашњава Мутавџић за Радио Копријан. Тако је природа уредила да барем по овом феномену Топлица постане најспецифичнија река у Србији, а једна од ретких у свету.

Епигенија, може имати велики туристички потенцијал. Туризмолози у Прокупљу сматрају да би се изградњом стазе за шетање до Болутског камена, постављњем надстрешнице и клупа, чишћењем тог простора од дрвећа и шибља епигенија још боље истакла и представљала би туристичку атракцију, уз доброг водича који би на терену туристима, љубитељима природе описао настанак овог необичног природног феномена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *