Цркве и црквишта у општини Дољевац: Храм Св.Архангела Гаврила у Кочану

У Кочану је подигнута црква посвећена светом Архистратигу Гаврилу који се празнује 26.јула.

Према летопису цркве у овом месту  подигнута је  на темељима старог црквишта,вероватно средњовековног порекла. За време Николе Спирића, пароха пуковачког, започети су радови на подизању ове цркве, тачније 1937. године.

У цркви се налази спомен плоча на којој пише:

Мара Миленковић пронашла место за овај храм 1920.године

Према казивању Марине Миленковић-Мичић из Кочана њена прабака Мара имала је, за разлику од неких људи којима се приказивало у сну, виђење места на јави!

  • Моја прабака Мара родом је била из села Магаш код Бојника. У Кочану је живела са својим сином, мојим деком, који ми је причао о том невероватном, али истинитом догађају- каже Марина за радио Копријан.
Марина Миленковић Мичић

Према њеним речима дека је био мали када је све то почело да се дешава, живели су сами, сестра му је била удата, а отац погинуо. Ноћу би им неко лупао на врата куће и говорио : „Отвори Маро врата да ти покажем где треба да буде црква!“

  • Мара се у почетку плашила и мислила је да се са њом неко шали јер је живела сама. То је трајало данима, сваке вечери у исто време. Последње вечери опет је неко лупао на врата и одједном врата су се сама отворила. Моја бака је била преплашена- наставља причу Марина праунука Маре која је открила темеље цркве.

На вратима је стајао висок, старији човек, у монашкој одећи са дугом брадом. Око њега играле су девојке, које су биле обучене у беле хаљине, са венчићима цвећа на глави.

Опет је позвао Мару да пође за њим да јој покаже место за храм

  • Она се је јако уплашила, мој дека је био мали, имао је око 7 или 8 година, и он је све то видео и касније нам причао о томе. Она је пошла за тим човеком у црној одежди и понела је мотику како јој је он рекао- прича о невероватном догађају Марина.

Човек је ходао испред ње, а Мара је ишла за њим. Када су дошли до дворишта, где је садашња црква, из куће је изашао домаћин и почео да виче и пита шта ће она ту у глуво доба ноћи.

  • Човек у монашкој одећи је махнуо руком и човек на прагу куће је само легао и заспао, тако нам је причала прабака Мара. Он јој је тада показао где треба да копа и она је пронашла неко камење, камену плочу и ћуп у коме су били предмети који су припадали цркви, односно крст и сличне ствари. Када је она све то ископала, пошла је према власнику дворишта, али он је све време непомично лежао испред прага, она му је пришла о он је тада отворио очи. Ништа није видео, нити се сећао- каже Марина из Кочана.

У почетку јој мештани нису веровали, мислили су да је она то ту сама закопала, али када су видели тај огромни камен испод кога су били, по веровању, црквени предмети, а на камену је било уклесано да је то место некадашње цркве, онда су јој поверовали и одлучили да саграде храм.

Власнику плаца, тадашња управа села, дала је новац за куповину нове куће и плаца, а онда, када су прикупили средства, почели и градњу храма, 1937.године.

Унутрашњост цркве

Немила времена и II Светски рат и поновно страдање нашег народа градњу овог храма су опет прекинула.

Храм је довршен тек 1955. године,када је, 14. септембра на светог Симеона Столпника, а по овлашћењу епископа нишког Јована(Илића) извршено мало освећење од стране архијерејског намесника топличког Боривоја В.Бићанина.

Црква је посвећена светом Архистратигу Гаврилу (26.јул). Зидана је у Византијском стилу са једним високим кубетом,које јој са олтарском и певничким апсидама даје изглед једне лепе и репрезентативне грађевине за читав овај крај.

Подигнута је добровољним прилозима мештана,а делимично и прилозима грађана из околних села. По народном предању село Кочане формирано је за време Турака и то од кућа које су изашле из данашњег Дољевца.

Сада, после толико година, локални свештеник Марко Милетић, покренуо је сакупљање добровољних прилога за обнову овог храма. Урађена је нова фасада, са тротоарима и дренажом око цркве.

Како истиче свештеник Милетић, ову цркву подигли су наши преци у време рата и немаштани и оставили су је нама на бригу и старање, те смо у обавези да је чувамо и оставимо будућим генерацијама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *