Volonter, doktor, sportski lekar sve to staje u jedno ime – Dr Dalibor Veličković

Ukoliko ste nekada pratili neku fudbalsku utakmicu, akciju lokalnog Crvenog krsta, neku edukativnu radionicu o prevenciji i zdravlju ili pak posetili Dom Zdravlja u Žitorađi, niste mogli a da ne sretnete njega – doktora opšte medicine Dalibora Veličkovića. Ovaj mladi lekar i pre svega jedan mladi čovek i van radnog vremena se bavi onim što najviše voli – medicinom.

Sa tribine u Srednjoj školi / foto: priv. arhiva

Za njegov rad i trud u julu je stiglo i priznanje od opštine Žitorađa gde je dobio Petrovdansku pohvalnicu u oblasti zdravstva i zdravog načina života.
Medicinu je kako kaže, zavoleo na fakultetu, u koju je uplovio na nagovor oca, a danas svesrdno svojim znanjem pomaže prijateljima, poznanicima, komšijama…
Medicinu sam zavoleo tek na fakultetu. Kao osnovca su me više privlačile tehničke nauke i elektronika ali je sugestija mog oca bila presudna da upišem srednju medicinsku školu u Prokuplju, a kada sam već krenuo putem medicine, rešio sam da školovanje nastavim na medicinskom fakultetu. Sada vidim da je to bila prava odluka jer volim ono čime se bavim. Najlepši je osećaj kada pomažeš drugima da sačuvaju i unaprede ono svoje najvrednije, a to je zdravlje i život.
 kaže Veličković, kojeg najčešće van ordinacije možete pronaći u Crvenom krstu u Žitorađi, gde radi kao volonter.

Sa ekipom CK Žitorađa / foto: priv. arhiva

Kao volonter Crvenog krsta nastojim da sprečim jedan negativni trend u medicini, a to je komercijalizacija zdravstva i da sačuvam prave namere starih lekara I učitelja, a to je da pomažem ljudima.
Medicina, kao i svaki posao ima svoje dobre i loše strane, a o njima ovaj  lekar kaže: Dobro je to što je medicina jedna plemenita profesija, humana, ali traži dosta energije, vremena i strpljenja. Najteže je u medicini kada naiđemo na bolest ili povredu gde smo jednostavno nemoćni da pomognemo, a znamo da nesrećni čovek očekuje pomoć od nas. – iskren je dr Veličković lekar na specijalizaciji iz oblasti opšte medicine.
Kao budući specijalista, ovaj 34-godišnji lekar kaže da ljudi više pažnje moraju pridavati prevenciji nego samoj bolesti, jer kada do nje dođe, lekari a i sama medicina ponekad umeju da budu nemoćni.
 Prevencija je osnova medicine. Time nastojimo da ne dođe do bolesti, da unapredimo zdravlje i budemo na korak ispred bolesti. Lečenje je druga mera gde moramo vratiti prvobitno stanje zdravlja, što je dosta teže, nažalost nekad i nemoguće.
Pored volonterskog rada Dalibor je često i klupski lekar Fk Žitorađa i Fk Svetlosti iz Badnjevca, te tako njegov radni dan ume da traje čak i 36 sati! Njemu ipak to ne pada teško.

Kao dežurni lekar na jednom fudbalskom meču / foto: priv. arhiva

– Radni dan često ume i da se produži više sati od osmočasovnog. Čak i kada nisam u ordinaciji, ili na terenu uvek sam spreman da izađem u susret onima kojima je pomoć neophodna. Prijatelji i poznanici znaju da uvek mogu da me kontaktiraju i zatraže savet ili pomoć. Posao lekara je veoma zahtevan. Dešavalo se da radim i 36 sati u kontinuitetu, ali sve se to može organizovati i izdržati, samo je potrebna volja, upornost I istrajnost. – kaže nam dr Veličković.
Priznanje koje je dobio od svoje opštine kaže posebnu mu znači, jer na taj način njegov trud nije uzalud, i kako kaže, znači da ipak neko ceni to što on radi.
– Priznanje mi puno znači, jer je to dokaz da sve što radim, ne radim uzalud, da postoji neko ko ceni moj rad i zalaganje. Lepo je uživati poštovanje drugih ljudi jer čovek je velik onoliko kolikim ga drugi vide. Ovim putem želim da zahvalim na časti koju mi je Opština Žitorađa ukazala dodelivši mi ovakvo priznanje i nazvavši me dobročiniteljem. To je još jedan dobar motiv da istajem u onom što radim. – priznaje Dalibor, a za sve buduće lekare i studente medicine ima samo jednu ali veoma jasnu poruku.

Na terenu / foto: priv. arhiva

Raditi sa ljudima je teško ali ujedno je i lepo. Najbitnije je kada pred sobom vidite nekoga ko traži zdravstvenu uslugu, ne gledati u njemu pacijenta, bolesnika ili bolest, ne gledati bolesni organ, već gledati čoveka sa određenim problemom koji mu možete rešiti, tako što će te ga ispoštovati, saslušati i dati savet ili preporučiti lek. Nikako ne treba kritikovati takve ljude zato što su načinili određene greške i time narušili svoje zdravlje. Treba naučiti da razgovarate sa različitim društvenim slojevima ljudi i prilagoditi sebe i svoje postupke njima. Tada će ti ljudi u vama videti nekog ko iskreno i stvarno želi da im pomogne, prihvatiće vaše savete i posao lekara je završen. U medicini je često lepa i topla reč bitnija od propisanog leka, odmah deluje, a ne košta ništa. – objašnjava ovaj mladi stručnjak.

Zato sa pravom ovaj mladi lekar uživa priznanje svih ljudi u svom rodnom Badnjevcu i opštini Žitorađa, a danas je, priznaćete najteže biti priznat među svojima, što je Dalibor uspeo. Uvažavan među kolegama, priznat među pacijentima, omiljen među prijateljima to je dovoljno da nosi epitet ”omiljenog lekara” među Žitorađanima. Kao takav, on je svetao primer mladim ljudima da se radom, odricanjem i upornošću i sa mnogo ljubavlju dostiže ona najteža životna titula. Titula – ČOVEKA! Kojom priznaćete, danas se retko ko može pohvaliti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *