Волонтер, доктор, спортски лекар све то стаје у једно име – Др Далибор Величковић

Уколико сте некада пратили неку фудбалску утакмицу, акцију локалног Црвеног крста, неку едукативну радионицу о превенцији и здрављу или пак посетили Дом Здравља у Житорађи, нисте могли а да не сретнете њега – доктора опште медицине Далибора Величковића. Овај млади лекар и пре свега један млади човек и ван радног времена се бави оним што највише воли – медицином.

Са трибине у Средњој школи / фото: прив. архива

За његов рад и труд у јулу је стигло и признање од општине Житорађа где је добио Петровданску похвалницу у области здравства и здравог начина живота.
Медицину је како каже, заволео на факултету, у коју је упловио на наговор оца, а данас свесрдно својим знањем помаже пријатељима, познаницима, комшијама…
Медицину сам заволео тек на факултету. Као основца су ме више привлачиле техничке науке и електроника али је сугестија мог оца била пресудна да упишем средњу медицинску школу у Прокупљу, а када сам већ кренуо путем медицине, решио сам да школовање наставим на медицинском факултету. Сада видим да је то била права одлука јер волим оно чиме се бавим. Најлепши је осећај када помажеш другима да сачувају и унапреде оно своје највредније, а то је здравље и живот.
 каже Величковић, којег најчешће ван ординације можете пронаћи у Црвеном крсту у Житорађи, где ради као волонтер.

Са екипом ЦК Житорађа / фото: прив. архива

Као волонтер Црвеног крста настојим да спречим један негативни тренд у медицини, а то је комерцијализација здравства и да сачувам праве намере старих лекара И учитеља, а то је да помажем људима.
Медицина, као и сваки посао има своје добре и лоше стране, а о њима овај  лекар каже: Добро је то што је медицина једна племенита професија, хумана, али тражи доста енергије, времена и стрпљења. Најтеже је у медицини када наиђемо на болест или повреду где смо једноставно немоћни да помогнемо, а знамо да несрећни човек очекује помоћ од нас. – искрен је др Величковић лекар на специјализацији из области опште медицине.
Као будући специјалиста, овај 34-годишњи лекар каже да људи више пажње морају придавати превенцији него самој болести, јер када до ње дође, лекари а и сама медицина понекад умеју да буду немоћни.
 Превенција је основа медицине. Тиме настојимо да не дође до болести, да унапредимо здравље и будемо на корак испред болести. Лечење је друга мера где морамо вратити првобитно стање здравља, што је доста теже, нажалост некад и немогуће.
Поред волонтерског рада Далибор је често и клупски лекар Фк Житорађа и Фк Светлости из Бадњевца, те тако његов радни дан уме да траје чак и 36 сати! Њему ипак то не пада тешко.

Као дежурни лекар на једном фудбалском мечу / фото: прив. архива

– Радни дан често уме и да се продужи више сати од осмочасовног. Чак и када нисам у ординацији, или на терену увек сам спреман да изађем у сусрет онима којима је помоћ неопходна. Пријатељи и познаници знају да увек могу да ме контактирају и затраже савет или помоћ. Посао лекара је веома захтеван. Дешавало се да радим и 36 сати у континуитету, али све се то може организовати и издржати, само је потребна воља, упорност И истрајност. – каже нам др Величковић.
Признање које је добио од своје општине каже посебну му значи, јер на тај начин његов труд није узалуд, и како каже, значи да ипак неко цени то што он ради.
– Признање ми пуно значи, јер је то доказ да све што радим, не радим узалуд, да постоји неко ко цени мој рад и залагање. Лепо је уживати поштовање других људи јер човек је велик онолико коликим га други виде. Овим путем желим да захвалим на части коју ми је Општина Житорађа указала доделивши ми овакво признање и назвавши ме доброчинитељем. То је још један добар мотив да истајем у оном што радим. – признаје Далибор, а за све будуће лекаре и студенте медицине има само једну али веома јасну поруку.

На терену / фото: прив. архива

Радити са људима је тешко али уједно је и лепо. Најбитније је када пред собом видите некога ко тражи здравствену услугу, не гледати у њему пацијента, болесника или болест, не гледати болесни орган, већ гледати човека са одређеним проблемом који му можете решити, тако што ће те га испоштовати, саслушати и дати савет или препоручити лек. Никако не треба критиковати такве људе зато што су начинили одређене грешке и тиме нарушили своје здравље. Треба научити да разговарате са различитим друштвеним слојевима људи и прилагодити себе и своје поступке њима. Тада ће ти људи у вама видети неког ко искрено и стварно жели да им помогне, прихватиће ваше савете и посао лекара је завршен. У медицини је често лепа и топла реч битнија од прописаног лека, одмах делује, а не кошта ништа. – објашњава овај млади стручњак.

Зато са правом овај млади лекар ужива признање свих људи у свом родном Бадњевцу и општини Житорађа, а данас је, признаћете најтеже бити признат међу својима, што је Далибор успео. Уважаван међу колегама, признат међу пацијентима, омиљен међу пријатељима то је довољно да носи епитет ”омиљеног лекара” међу Житорађанима. Као такав, он је светао пример младим људима да се радом, одрицањем и упорношћу и са много љубављу достиже она најтежа животна титула. Титула – ЧОВЕКА! Којом признаћете, данас се ретко ко може похвалити.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *