Ниске откупне цене воћа, пре свега недавно обране вишње, као и најаве не тако повољних цена шљива које стижу за бербу, још једном су нажалост, актуелизовале причу о потреби удруживања мањих произвођача, изградњи хладњача и оживљавању задруга, што су ствари од великог значаја за пољопривреднике, али које се не могу ни лако, ни брзо реализовати. О тим горућим темама је недавно говорио и министар пољопривреде Бранислав Недимовић приликом посете општини Житорађа.

Подсетимо, вишња је ове године вредела само 30 динара по килограму, иако је најављивано да има простора да буде и 50 динара, док су берачи наплаћивали двадесет. Да би се покрили само основни трошкови, воћари су истицали да је 50 динара минимална цена, а на зараду су могли да рачунају само са 60 динара по килограму. Међутим, како су раније за наш портал испричали неки од њих откупљивачи су се договорили да оборе цену, те су воћу стално налазили ману и третирали га као лошију класу, иако, како додају наши саговорници, није било основа за тако нешто.

Надлежни министар каже пак да разлог ниске цене лежи у тржишним законима понуде и потражње, саветујући пољопривреднике да се потруде да повећају приносе по јединици површине. – Министарство даје новац за системе за наводњавање, за модерне засаде како би било могуће у великој мери повећати приносе. Уколико имате супротну ситуацију, старе засаде, мале површине, имате и мали род и ту нема повољне математике, истиче Недимовић.

Од ниске откупне цене страхују и узгајивачи шљива. По писању Агропресс-а цена шљиве-чачанске ране ових дана је само 10 динара, а пошто многи узгајивачи не желе да је продају у бесцење сва је вероватноћа да ће највећи део рода отићи у ракију. Иначе, додају шљива је ове године солидно родила. Министар Недимовић каже на ту тему да наши произвођачи морају да се прилагоде потребама тржишта и да ће онда бити простора за већу зараду. – Ево примера. Шљива се јако тражи у Немачкој, али се тражи одређено паковање, али овде нема ко тако да запакује ово воће. Да има, цена би могла да буде и 50, 60 динара.

Због оваквих и сличних проблема Град Прокупље има у плану изградњу хладњаче, али нема много сличних иницијатива и у осталим деловима земље. Министар пак истиче да Министарство пољопривреде нуди подстицаје за тако нешто. – Ми смо спремни  сваком инвеститору, што важи од 01. јануара ове године да понудимо повраћај средстава у износу од 20 до 50 одсто за изградњу објеката или набавку опреме која је намењена скадиштењу у прерађивачкој индустрији.

Удруживање пољопривредника и оснивање задруга такође је једна од идеја, али да би се одмакло од идеје треба много труда, а наш пољопривредник је, сматра министар, нажалост током деведесетих изгубио веру у задруге. – Постоје две платформе које вам могу донети већи профит – ако имате кооперанте који су везани за прерађивачку индустрију или задруге или неке сличне асоцијације. Већ током јесени, ако буде све како треба, имаћемо посебан закон који ће регулисати тржиште пољопривредних производа. То је тежак посао и на томе ради неколико људи у Влади, али ја се надам да ћемо истерати ту причу до краја, додаје министар Недимовић.

Било како било воћари су и ове године са зебњом гледали и у небо и у ценовнике на откупним местима. Труд им није био исплатив, а да ли ће се и идуће године, као сада, од муке хватати за главу или пак задовољно трљати руке остаје да се види.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *