Државна џудо шампионка, репрезентативка Србије и једна од најбољих такмичарки у том спорту у Европи, чланица џудо клуба Кинезис из Ниша, двадесетчетворогодишња Дијана Станковић из Пуковца одличан је пример неког ко је великом борбеношћу доказао да је успех загарантован сваком ко не посустаје, чак ни када је пут до звезда трновит. Њених успеха је толико да их је тешко набројати, али довољно је истаћи да је ове године постала државна шампионка и тако додала још једно признање својој завидној колекцији медаља и пехара, међу којима су рецимо прво место на Универзијади у Ријеци, друго на Балканском шампионату у Скопљу, као и треће место на Европском првенству у Сарајеву. Била је и члан репрезентације на Олимпијским играма младих у Финској 2014. године где је заузела 7 место. Такође, поред свега тога на сваком турниру у земљи или иностранству, без обзира на конкуренцију, бележи одличне резултате.

Дијана џудо тренира са једнаким жаром већ пуних петнаест година. Колики је њен таленат говори податак да се после само три месеца вежбања појавила на државном првенству и освојила треће место у својој категорији. Остало је, како се то обично каже, историја. –Као неко ко се увек несмањеном жестином борио за своје циљеве и у спорту и ван њега, некако је било логично да се пронађем у овом спорту, те се мој таленат врло брзо истакао. За моје родитеље је џудо био исувише груб, сматрали су да он није за девојчице, али сам их ја већ након првих освојених признања демантовала. Ипак, доћи до позиције на којој сам сада није било ни мало лако, тим пре јер потичем из мале средине, па сам морала да се доказујем и трудим много више него други. С друге стране то ми је био и мотив више у докаyивању да лоша стартна позиција не мора увек да буде одлучујући фактор за коначан исход и успела сам у томе. Одувек сам била, а и сада сам борац и на татамију и ван њега. Такође, сматрам да џудо као индивидуални спорт у нашој земљи нема пажњу коју заслужује, што нама спортистима свакако не иде на руку, али и поред тога не дозвољавамо да нас то спутава на било који начин, каже Дијана за наш портал.

Прве успехе остварила је у џудо клубу Пуковац, који јој је, како каже, био одлична основа за све што је касније постигла. –У џудо клубу Пуковац сам стекла преко потребно основно знање, такмичарске технике и основне принципе не само за спорт, већ и за живот уопште, за шта сам вечно захвална мом првом тренеру који на жалост више није са нама Милету Роквићу. То ми је помогло да увек пронађем начин да се изборим са било којом тешком ситуацијом и да је превазиђем. Ту сам научила не само како се изборити са поразима и постати одличан спортиста, јер без стабилне психе нема врхунских резултата, већи како пре свега бити добар човек. Џудо можда на први поглед изгледа као груб спорт, али физичка снага је само један његов аспект. Уколико током борбе не размишљате о својим потезима, већ се ослањате само на снагу, меч можете изгубити у пет секунди, без обзира што сте од почетка били бољи. Томе у прилог говори и моје лично искуство. Последње две године сам у финалима стално губила од девојака које су дупло слабије од мене и од којих сам на свим пољима била боља. Међутим, ја сам на те мечеве, управо из тих разлога, гледала као на већ добијене борбе, потцењивала сам противнице и губила. Требало ми је време да то схватим и превазиђем. Снагом воље успела сам у томе, јер као сваки велики борац научила сам да је пораз део пута ка успеху, јер нас учи како да се, након што паднемо, подигнемо и наставимо даље.

Своје успехе, након гашења пуковачког џудо клуба, наставила је да ниже у Кинезису из Ниша, чији је члан већ дужи низ година.-Задовољна сам условима за рад у Кинезису. То је јак клуб, са добром организацијом, са одличним тренерима, који су увек ту да нам изађу у сусрет за све што нам је потребно, тако да своје успехе делом дугујем и њима. Такође, клуб ми је доделио и стипендију, тако да, бар за сада, не морам да бринем и о финансијском аспекту, истиче наша саговорница.

Дијана Станковић са тренером

Дијанини успеси су толики да се она без претеривања може сврстати не само у најбоље џудисткиње, већ у тренутно најбоље српске спортисткиње уопште. А с обзиром на то да је велика и значајна такмичења очекују и у наредном периоду, оно најбоље од ње верујемо тек следи. – Најновију медаљу и то ону најсјајнију доносим са Државног сениорског првенства у Зрењанину које је одржано почетком марта. Поносна сам на овај успех тим пре што је конкуренција била веома јака, побеђивала сам изванредне такмичарке, те ми је освојена титула тим дража. Иначе, такмичим су углавном у конкуренцији до 70 килограма. У финалу ми је противница била девојка из Темерина, једна од најбољих и најискуснијих такмичарки тренутно. Међутим, ја сам имала јасан циљ пред собом, а то је злато и титула државне првакиње. На крају не само да сам остварила тај циљ, него сам била проглашена и најбољом такмичарком на првенству. Поред ове медаље издвојила бих одличне позиције заузете на међународним такмичењима прошле године, попут вицешампионске титуле освојене на Балканском првенству у Скопљу и треће место на најзначајнијој смотри џудиста са старог континента, Европском првенству у Сарајеву. Велика је разлика између задовољити се и бити задовољан, а након свега што сам постигла претходних година могу рећи да сам и те како задовољна.

Несмањеним темпом Дијана наставља и даље. Тренутно се спрема за Европски куп који ће бити одржан у Београду 2.јуна, а значајан турнир имаће и у Сарајеву. Члан је репрезентације готово од самог почетка своје каријере, те се нада да ће својим радом и резултатима остварити још један свој сан, одлазак на Олимпијске игре.

Дијана Станковић увек међу најбољима

И то није све од Дијане. Она је и вредан студент нишког Правног факултета, а са усклађивањем спортских и факултетских обавеза каже нема проблема. Од дипломирања је деле само два испита, те је поред џудоа, њена велика љубав и адвокатура. Посматрајући њену борбеност не сумњамо да ће и у том послу бити једна од најбољих. – Право је била жеља мојих родитеља, али сам временом и ја заволела ту професију, тако да у животу имам још један циљ, а то је успешна адвокатска каријера. Џудо је одувек био моја велика љубав, и надам се да ћу у том спорту остати као тренер или судија, када завршим такмичарску каријеру, али исто тако желим да и на пољу адвокатуре будем подједнако добра.

Логично, на крају се некако, само по себи, наметнуло шаљиво питање ко би смео таквом адвокату да стане на црту? Дијана на то одговара, у свом стилу наравно. – Само они најбољи и најхрабрији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *