Ових дана у издању Завода за проучавање села Београд из штампе је изашла монографија проф. др Бошка Прокића “Добрич 1 – Основне карактеристике и историја”. Рецензенти су проф. др Андон Костадиновић, проф. др Раденко Круљ и проф. др Радомир Ђорђевић, иначе чланови Српске Краљевске Академије.

 

На промоцији, у Народној библиотеци у Житорађи, одржаној на Видовдан, говорили су Мирјана Стојановић, адвокат, професори Андон Костадиновић и Радомир Ђорђевић и Љубиша Милошевић.

 

Овом приликом у целости објављујемо пледоаје проф. др емеритуса Андонда Костадиновића о књизи, која обухвата основне карактеристике и историју Добрича. Следе књиге Добрич 2 – Статистичка слика Добрича, Добрич 3 – Говор Добрича и Добрич 4 – Село Горња Расовача и његови житељи.

“Ово вече посвећено је становницима села Горња Расовача у коме је рођен проф. др Бошко С. Прокић, такође је и вече оних из Житорађа, Дољевца, Мерошине, Прокупља, читавог Добрича, Ниша и Србије, јер имамо великана, социолога који је дао значајан допринос социологији села, социологији медицине, права и социологији рада. За мене је ово привилегија и част да ме је мој професор Бошко С. Прокић, мој духовни отац који ме је водио и води даље кроз живот и који је, може се рећи одредио мој животни пут социолога рада, пре свега, позвао да говорим на овом скупу.

Бошко С. Прокић ваш мештанин, суграђанин, рођен је у Горњој Расовачи, од мајке Вукосаве и оца Светислава, давне 1931. године, 29. Априла. Одрастао је у Расовачи, школовао се у њој и Добричу, Нишу и Београду. Објавио је преко три стотине научних, стручних и публицистичких радова и 25 књига, од којих издвајамо:

  1. Основи политичког система СФРЈ
  2. Државно уређење и школско законодавство у СФРЈ
  3. Социологија – уџбеник (коаутор)
  4. Асоцијација слободних произвођача
  5. Човек и друштво
  6. Човек и савремени свет
  7. Социологија медицине и њено место у систему наука
  8. Увод у социологију медицине
  9. Бошко С. Прокић – животна прича
  10. Шта је заиста Србија данас
  11. Љубав и секс – емотивни и сексуални односи мушкарца и жене
  12. Добрич 1 – Основне карактеристике и историја
  13. Добрич 2 – Статистичка слика Добрича
  14. Добрич 3 – Говор Добричана
  15. Добрич 4 – Село Горња Расовача и његови житељи

 

Указујем на значајнија саопштења која се односе на социологију села које је презентовао овај проф. др Бошко С. Прокић на Власинским сусретима села која трају већ 23 године, и одржавају се у Власотинцу. Наш професор Прокић је добитник награде општине Власотинце 2018.г., као његов допринос развоју власотиначких сусрета.

  • Бошко С. Прокић, Шта је Србија заиста данас, Завод за проучавање села, Бгд. 2010.г.

Глобална структура општине Мерошина као типичне руралне општине „Власински сусрети 96“, Власотинце – Београд, стр. 16.

Структура „старих момака“ у селима општине Мерошина, у књизи „Млади и село“, Власински сусрети 97, Власотинце стр. 139.

Професионална и друштвена промоција интелектуалаца пореклом са села, Зборник радова „Интелигенција и село“, Власински сусрети 99, Београд 1999. стр. 13.

  • Остатци руралних елемената у селима Добрича, Власински сусрети, 2001.г. Власотинце – Београд, стр. 15.
  • Неке нове промене у процесу склапања брака у селима Добрича као инспиратора позитивних промена положаја жене на селу, Власински сусрети 2002.г. Власотинце – Београд, стр. 18.
  • Човек као изазивач угрожавања и заштите животне средине на селу, Власински сусрети 2005., Власотинце – Београд, стр. 21-32., у књизи Рурални развој и заштита животне средине – Зборник 2, Београд – Власотинце 2006.г.
  • Породични и брачни односи на селу у Србији, Власински сусрети 2006.г.
  • Традиционални савремени елементи брачно – породичних односа на селу у Србији у књизи „Традиционално и савремено у раду и животу људи на селу „Завод за проучавање села, Београд – Власотинце, 2007.г. стр. 391-405.
  • Процес транзиције социјализма у капитализам и њене последице на обнову и развој сеоских подручја на маргиналним подручјима, у књизи „Обнова и развој сеоских заједница на маргиналним подручјима“, Завод за проучавање села, Београд – Власотинце, 2006.г. стр. 22.
  • Суштина транзиције у Србији и њене последице на село, у књизи „Село у транзицији“, Завод за проучавање села, Београд – Власотинце, 2008.г. стр. 61-65.
  • Допринос „Власинских сусрета“ објашњењу петооктобарских промена и њихових последица на село, Власински сусрети 2009.г., Завод за проучавање села, Београд – Власотинце 2009.г. стр. 9.
  • Неке специфичности образовања на селу у Србији, Саветовање на тему „Образовање и култура у селима Србије“, Завод за проучавање села Београд 2009.г. стр. 19.

 

Иначе овај крај, Добрич, има чиме да се поноси када су у питању велике и значајне личности које су објавиле значајне књиге, монографије и текстове, који се односе на Добрич, да споменем Живојина Станисављевића (Житорађа – Хроника села 2003.г., основна школа у Житорађу, Љубиша Милошевић, Топличке новине, Есеји о свих тридесет села Житорађске општине, Јован Златић, Страдалаштво српског народа у нишком ратном округу, 1941-1944, Ниш, 1998., Мирко Петровић, Зоран Цветковић, Основна школа Петровац, 1988, Микица Кулић и сарадници, Мерошина, општина у Добричу, Мерошина, 2014., Мирољуб Вулић, књижевник и публициста, Добричко перо 2018., Оливер Пауновић и сарадници општина Мерошина – фотомонографија, СИТИ МАРКЕТИНГ ЦЕНТАР, општина Мерошина, Бранислав Китановић Монографија Пуковац – хроника 2012.г.

Ја сам између осталог у рецензији написао и сада Вам саопштавам да је

„На основу малобројне  и доста  поједностављено обрађене литературе у којој се само узгредно помиње Добрич, ипак се може закључити да је Добрич увек, у целокупној историји, био заокружена физичко-географска, етничко-демографска, хидролошко-саобраћајна, социјално-културно-стваралачка, заокружена и специфична целина, а често и самостална административно-територијална целина као, на пример, Жупа Ушка још у средњем веку, а срез од ослобођења од Турака.

Пошто Добрич раније није добио ниједан посебан рад, нити књигу, све до половине 20. века, у његовој другој половини и почетком 21. века, захваљујући ангажовању друштва и поједних стваралаца Добрича, настало је око 25 монографија о појединим селима, или општинским целинама и тек овом књигом, посебно и релативно, добија своју целовиту књигу.

Књига Добрич 1, као што се из садржаја види, посвећена је анализи његових основних карактеристика, месту и улози у историји. Ово је само почетак проучавања Добрича као целине, али ће се, уз још три књиге које су у припреми, Добрич приближити пределима Србије који спадају у релативно добро истражене и описане.“

Истичем такође да је наш знани научник, интелектуалац, Бошко С. Прокић, са његовим изванредним научним радовима дао немерљив допринос  Србији али и региону, Балкану и Европи, националним делима  посебно када је у питању Социологија медицине, Социологија рада, друштвено политички систем у нас, а сада и Социологији села, овом монографијом о Добричу.

Први је у нас и у бившој Југославији докторирао из области Социологије медицине и објавио своју докторску дисертацију. Познат је у свету по својој монографији Социологија медицине, такође када је Социологија рада у питању, објавио је веома значајан текст на својим магистарским студијима и одбранио семинарски рад Хегел и рад. Професор Прокић је „крив“ што је утицао на мене да зароним и студирам Социологију рада на магистарским студијама и одбраним магистарски и докторски рад. Написао је књигу Основи политичког система, која и данас има велики значај за нашу земљу. Затим књига Човек и друштво и Човек и савремени свет има далекосежни значај и рефлексију на данашњу Србију и Балкан.

А књига о Добричу о којој вечерас разговарамо је његово завештање Горњој Расовачи али и еклатантан пример социологије села, варошице и града како треба прићи научном истраживању о селу, варошицама и градовима.

Она ће бити путоказ истраживачима села, варошица и градова као модел истраживања и научно истраживачке праксе. Она представља социо-демографску слику основних и специфичних карактеристика Добрича кроз историју и пружа нам целовиту слику о животу и раду свих становника који су живели и живе у Добричу. Аргументовано је осветлио Добрич и њене стновнике и хвала му на томе и овом написаном делу. Добрич – основне карактеристике и историја, статистичка слика Добрича је изванредна социолошка студија и она представља икону Социологије села и варошице.”

 

Приредио: Љубиша Милошевић, новинар и публициста

Фото: Народна библиотека Житорађа

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *