Омладинске радне акције: Како су дољевачки омладинци градили домовину

И док су данас готово заборављене Омладинске радне акције су пре пола века биле један од најпопуларнијих и најчешћих начина за изградњу, како се то данас каже, капиталних објеката у земљи. Путеви, пруге, фабрике, хидроцентрале, спортски комплекси, одбрамбени насипи на рекама грађени су на бази добровољног рада тадашњих омладинаца, а учешће на њима била је ствар престижа.

Данас углавом живе у сећању тадашњих учесника, а шира јавност их помене око 1.априла, када се обележава Дан омладинских радних акција СФРЈ. Овај дан је узет у сећање на 1946. годину када су почеле припреме за изградњу пруге Брчко-Бановићи, а почеци радних акција могу се везати за период Народноослободилачке борбе. Омладинске радне бригаде, радне чете и бројне групе у свим крајевима Југославије дале су, само током рата, 35 милиона радних дана.

Омладинске радне акције (ОРА) биле су организоване не локалном, регионалном, републичком и савезном нивоу.На основу врло масовног учешћа младих на локалним радним акцијама постаје све већи интерес омладине за учешће на акцијама савезног значаја.

На територији општине Дољевац путем омладинских радних акција грађен је стари ауто-пут, а такође пошумљавани су делови оближње планине Селичевице.

У дољевачкој општини је такође постојало овакво удружење “13.октобар”, симболичног назива, у сећање на дан када је овај крај ослобођен у ИИ светском рату. У послератном периоду велики број овдашње младежи учествовао је у обнови и изградњи земље на целој територији тадашње СФР Југославије.

Најпре су били у саставу нишког бригадисрког одреда. 1978. године на радне акције иду заједно са омладинцима из Житорађе, док, почев од 1979. године, учествују самостално, под именом “13.октобар”. Забележено је њихово учешће на изградњи ауто-пута “Братство и јединство” код Ражња на превоју “Мечка” 1979. године, на пошумљавању Пештерске висоравни, годину дана пре тога, на изградњи одбрамених бедема на рекама, на Сави код Јасеновца и у Ломници код Деспотовца, као и на многим другим локалним и републичким акцијама. Радно време је углавном било шест сати, сећају се неки од њих у разговору са нашим новинарима, а након тога омладинцима је било омогућено да квалитетно употпуне своје радно време, кроз разноразне спортске и културне активности и незаборавна дружења. Свима њима период радних акција остао је у најлепшем сећању.

Иначе, како кажу, сви који су то желели, а такве младежи је био много, су током једног месеца у години ишли на радне акције по целојх СФРЈ. За то време, сви који су имали своје радне обавезе, добијали су месец дана плаћеног одсуства.

Мало је познато да Савези бригадира постоје и даље у већини места у Србији, као подсетник на једно време, али и у циљу указивања данашњим генерацијама на значај који су радне акције имале за обнову посрнуле земље и духа народа после рата. Овакав Савез постоји и данас на територији општине Дољевац.