Пред нама је велики хришћански празник Васкрс. Дели нас само неколико дана од великог славља.. Ово је седма недеља поста, која се назива велика или страсна недеља и строго се празнује и пости. По црквеном предању, назив велика, ова седмица је добила због тога што је у овој недељи, Исус Христос учинио велика дела. Сутрашњим литургијама у храмовима у општини Дољевац, на велики четвртак, припремамо се за дочек празника велике радости.
Исус је уништио смрт, победио грех и скинуо проклетство са људског рода, чиме је отворио пут ка рају. Назив “страсна”, ова недеља је добила, јер су у овим данима појачане молитве, бдења, као и пост.
У свим храмовима у општини Дољевац на Велики четвртак литургије почињу у 8 сати. Читање 12 страдалних Jеванђеља заказано је за 16 сати у цркви Св.Петке у Орљану. Читање Jеванђеља у 17 сати заказано је у цркви Св.Петке у Ћурлини, у цркви Св. Архистратига Гаврила у Кочану, Св. Романа у Белотинцу и цркви Св. Николе у Пуковцу.
На Велики петак, према јеванђељу, десило се велико страдање Исуса Христа. Ово страдање се назива још и искупнина, јер је Исус тиме искупио људске грехе. Велики петак се још назива и “петак страдања”, а подразумева најстрожији пост. На Велики петак фарбају се ускршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У храмовима у општини Дољевац од 8 сати биће читани Царски часови . Вечерња служба са изношењем Плаштанице (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб) у 16 сати биће одржана у црквама Св.Петке у Орљану и Ћурлини и цркви Св.Романа у Белотинцу, у 17 сати ова служба биће одржана у цркви Св.Николе у Пуковцу и цркви Св.Архангела Гаврила у Кочану. Обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. Опело Христово, са опходом око цркве, биће одржано у 21 сат у црквама у Кочану и Орљану, а у цркви у Ћурлини од 22 сата.
Велика субота се назива још и дугачка субота, јер опомиње на дуге Исусове муке на распећу. На велику суботу се меси ускршњак, обредни колач, који се кити босиљком и утиснутим словом. Овај колач је украшаван и јајима од којих се једно, бело, ставља у средину, а њима се, на Ускрс, деца међусобно дарују.
Ове године се Велика субота поклопила са покретним празником Благовести, па ће литургије у храмовима почети у 8 сати.
Ускрс или Васкрс највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Симболика фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: “Христос Васкрсе”. Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Литургије у свим црквама почеће у 8 сати. У порти цркве Св. Петке у Ћурлини, након завршетка литургије, биће одржано такмичење деце за најлепше и најјаче јаје. Такође, у порти цркве Св. Архагела Гаврила у Кочану одржаће се традиционално такмичење „Најлепше Васкршње јаје“ , а такмичари ће бити подељени у две групе: деца и одрасли. Сваки такмичар, како налажу правила, може учествовати са два јајета, али само једно ће бити награђено.
После службе, народ се међусобно поздравља речима: “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!”.
M.Јовановић