Томислав Недељковић возач у пензији има 81 годину и своје пензионерске дане проводи у својој родној кући у Житорађи, у друштву своје жене Стојанке са којом  је у браку већ 60 година. Своју возачку каријеру дугу 35 година завршио је давне 1989. године, а оно по чему се Томислав разликује од других возача јесте да је својим аутобусом ”Мерцедес 0303” прешао преко милион километара. Прецизније, Недељковић је са својим колегом Слободаном Марковићем прешао тачно 1.213.ооо километара возећи аутобус Ниш – експреса.
Недељковић нам открива да је одлуку да постане професионални возач донео још давне 1954. године.

Диплома коју је добио од мерцедеса за пређених милион километара

Отишао сам у војску 1954. године са намером да постанем возач. Две године касније 1956. марта месеца, када сам дошао из војске имао сам Б,Ц и Е категорију, али сам морао да имам три године рада да бих могао да полажем за аутобус. Запослио сам се у чистоћи и тамо радио четири године. – отпочиње нашу причу Томислав и додаје: Када је Ниш експрес одлучио да школује возаче, ја сам упао међу 10 возача који ће се школовати, и одмах су ме касније узели у Ниш експрес.
Прво је кренуо да вози локални и градски саобраћај, да би касније, 1963. године био пребачен на међународне линије које је возио до свог пензионисања 1989. године. Мерцедосом је прешао милион и двеста хиљада километара, али популарна ”мечка” није једина марка коју је возио Томислав.
– Возио сам и ФАП-а, Фамос и Дубраву. Дубрава је у оно време била ручни рад из Загреба, која је у склопу аутобуса садржала и бифе, вц, чак и стјуардесе. – објашњава Недељковић.
Возачке способности деда Томе, поред колега и редовних путника су се цениле и ван његовог предузећа. У богатој ризници, похвалница за предан и марљив рад наишли смо и на диплому за освојено 1. место за спретну вожњу на возачком такмичењу у Краљевици. За то такмичење како објашњава Тома се десетак дана са својим колегама припремао у Ријеци да би се касније у Краљевици окупила сва саобраћајна предузећа из целе Југославије са својим најбољим возачима међу којима је најбољи управо био Томислав. После пензионисања Томислав своју љубав према аутобусу наставља да негује као возач Фк Житорађа.
Када сам се пензионисао Житорађа је тада играла другу лигу и имали су аутобус који им је Аркан оставио. Ја сам тај аутобус узео и возио клуб 2-3 године.
Вожња аутобуса, објашњава наш саговорник сама по себи носи велику одговорност, а као главне смернице за добру и савесну вожњу Томислав истиче одмор. 

Са колегом Марковићем

За посао возача мораш бити одморан и свеж. Да водиш рачуна у саобраћају о свему. Како би добро регулисали саобраћај и да би избегли незгоде мозак мора да буде нон стоп укључен. Такође, некада морате и да уступите своју предност у саобраћају како би избегли евентуалне незгоде. – прича нам Недељковић.

Током вишедеценијског искуства за воланом Томислав каже да нема места у Европи које није посетио и у коме се није лепо провео. Међутим, као своју најомиљенију деоницу, коју је увек с одушевљем возио истиче Француску.
На западу сам највише волео азурну обалу јер су се тамо одигравали филмски фестивали. Фестивал који сам највише волео да посећујем јесте фестивал у Кану. Други разлог због чега сам волео Француску јесте Ница. У то време Каталински је играо за Ницу често смо се тамо налазили, доста пута смо са колегом тамо и преспавали. 

Такође, поред француских волео да посећује и градове у Италији. На чизми је обилазио градове као што су: Торино, Милано, Ђенова, Сан Ремо управо ова четири града Недељковић истиче као своје омиљене градове у Италији, док поред Нице и Кан у Француској каже да је често волео да посети и Монте Карло.
Азурна обала је доста интересанта. И поглед на море и све остало. Волео сам увек кад добијем налог за Италију и Француску да одем тамо, јер тамо увек има шта да се види, ма колико пута да сте већ били тамо. – прича деда Томислав.

Објашњава нам и да нема деонице која му је била тешка, или коју није волео да вози: Па нема тешке релације. Волео сам да одем у Херцег Нови, то је била таква релација да одемо тамо у 8 и 15 ујутру, па тек сутрадан у 16 часова крећемо назад. Тако да увек кад одемо тамо фактички сам добијао два дана летовања. Али та деоница је ето да кажем била тежа јер Ибарска магистрала није била завршена па смо ишли преко Златибора. Ипак не постоји линија коју нисам волео, свака је имала нешто интересантно.

 

О његовом подвигу у штампи

Највећа жеља му је била да види Берлин. Када је одвезао туру до Берлина, каже Томислав, онда више није било места које је желео да посети, јер је већ сва места обишао.
Волео сам Грчку, Турску, најинтересантнији ми је био Берлин. Поготово ми је интересанстан био Берлински зид који раздвајао Источну и Западну Немачку. Могло се осетити колико је народ био осетљив и заплашен, али је ипак увек све добро пролазило.

Када је прешао и милионити километар у свом Мерцедесу од немачке компаније добио је златну значку са дијамантом као награду и признање за пређене километре.
То су ствари које терају човека буде осетљив на тако нешто. Сви су тада говорили ”Ево га Тома који је прешо милион”. И штампа је писала, у предузећусам био у центру пажње, и то ми је давало увек елана да и даље свој посао радим предано и посвећено.

Током своје каријере возио је и поједине релације које трају по 12 сати, што је јако напорно. Међутим, снагу му је увек давала његова супруга Стојанка са којом је у браку већ шест деценија.
Значила ми је много подршка моје супруге. Тада није било обданишта, децу није имао ко да чува, све је то она чувала. Велика подршка ми је била жена. Ми смо 60 година у браку, имали смо разумевања и дан данас имамо у 81 години. – и додаје да се са својом супругом зна од најранијег детињства.
Са њом се знам од основне школе, и кад сам дошао из војске ми смо се узели, и ево дан данас смо заједно. Много нам је значило то свима, давало нам је жељу и вољу. Али мени је најважније да се ми сви волимо, то је најважније, сви! – завршава наш разговор, милионер на точковима, Томислав Недељковић.

Како каже, једина неостварена жеља му је да доживи дубоку старост и објашњава нам да на томе ради из дана у дан, а главни адут му је здравље које га за сада добро служи.

* Преузимање текста, делова текста, или фотографија је дозвољено уз поштовање правила коришћења која су наведена на сајту. Дозвољено је преузимање само уз директно навођење линком на текст или Добричке интернет новине као аутора овог текста. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *