Према подацима пописа обављеног 2011.године на подручју општине Мерошина је било 13968 становника, а према информацији Републичког завода за статистику из 2016.године број становника износи 13301.

Мерошина мање насеље у односу на поједина села, али откад је проглашена за седиште општине, она се развија брже и динамичније од осталих насеља. Према попису из 2011.године имала је 905 становника.

ОШ Јастребачки партизани, Мерошина
Дом здравља Мерошина

Иначе укупни послератни популациони развој општине, испољава знаке благе депопулације. Када се анализирају подаци само за Мерошину као седиште општине, види се да је највећи раст забележен у периоду од 1961-1971.године (+3,11%годишње), у периоду 1971-1981 (+2,31%годишње), у периоду од 1981-1991.године (+0,47%годишње). Између 1991 и 2002.године забележен је пад (-0,37%годишње), да би од 2002 до 2011.године годишња промена становништва била +0,4%. Кад би се популација мењала као за последњи период од 2001-2011.године број становника за насеље Мерошина у овој години би био 931.

Тендеција опадања становништва на подручју општине у послератном периоду није била заснована на негативном природном прираштају, иако је исти у опадању, већ на надјачаном процесу исељавања над природним прираштајем. Полазна основа овој тенденцији дата је у изразито пољопривредном карактеру општине јаком централитету Ниша и Прокупља.

 Споменик Малиши

Предшколска установа Полетарац, Мерошина

Општина Мерошина је традиционално пољопривредни крај. У пољопривредној производњи доминирала је ратарска производња, у оквиру које се највише гајила пшеница и кукуруз. У новије време све се више развијало воћарство, с посебним акцентом на производњу чувене облачинске вишње. Крајем осме деценије прошлог века под овим воћем налазило се преко 800 хектара земље. У 2016.години облачинска вишња, која је тренд овог дела Србије, била засађена на 1500 хектара.

Облачинска вишња

Поред облачинске вишње гаји се и шљива сорте “стенлеј”, јагода и купина. Расте и производња поврћа под пластеницима: паприке, парадајза, краставца и другог поврћа.

До деведесетих година прошлог века ово подручје је било изразито руралног карактера са пољопривредом као главном привредном делатношћу. Деветедесетих година прошлог века под утицајем Ниша као великог индустријског центра почињу први зачеци индустријализације и диверзификације привредних активности, тако да данас постоји читав низ предузећа која се баве делатностима из сфере пољопривредно-прехрамбене, машинске и текстилне индустрије. То је довело до повећања дохотка и запослености, а самим тим и до смањења миграције а уједно и задржавање млађег и радно-способног становништва.

Најзначајнији индустријски капацитети у деведесетим годинама су били ДД”Метал” Мерошина у области машинске индустрије, који је својевремено запошљавао 119 радника, па је приватизован.

Библиотека до 2010.године

Побољшање услова живота рома и других маргинализованих група, превенција ирегуларних миграција и подстицање реинтеграције повратника у Србију у 2018.години специфично за суфинансирање и учешће у имплементацији пројектне компоненте – Становање, назив је пројекта који је омогућио Екуменској хуманитарној организацији (ЕХО) из Новог Сада и општини Мерошина сарадњу. Иначе општина Мерошина има усвојен Локални акциони план за унапређење положаја рома на територији ове општине за период 2017-2019.године у области образовања, запошљавања, становања, здравствене и социјалне заштите, културе и информисања.

Додела признања Европског Прогреса општини Мерошина

Европски ПРОГРЕС је највећи развојни програм у Републици Србији, који има за циљ да подржи одрживи развој 34 локалне самоуправе на југоистоку и југозападу земље.

Општина Мерошина је 22.фебруара 2018.године добила признаје за успешну сарадњу са програмом Европски ПРОГРЕС, а у име општине Мерошина признање је примио је Срђан Ђорђевић.

„Част ми је била да данас у име општине Мерошина примим признање за сарадњу са програмом Европски ПРОГРЕС. Захваљујем се волонтерима Канцеларије за локални економски развој Наташи Андрејевић, Маји Милосављевић и Ани Јовановић, које су пре свега биле задужене за сарадњу са програмом, припрему и имплементацију пројеката, као и свим другим сарадницима„- изјавио је Срђан Ђорђевић.

Представници општине Мерошина захвалили су Европском ПРОГРЕСУ на признању уз очекивање да ће сарадња бити настављена на још ефикаснијем нивоу.

О значају програма Европски ПРОГРЕС говори и чињеница да је на додели признања  присуствовала премијерка Владе Републике Србије Ана Брнабић, као и министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Аутор:  Љубиша Милошевић, новинар и публициста

Фото; Мерошинске вести, Драган Вељковић

*ЗАБРАЊЕНО СВАКО ПРЕУЗИМАЊЕ ТЕКСТА ИЛИ ФОТОГРАФИЈА БЕЗ ОДОБРЕЊА РЕДАКЦИЈЕ ИЛИ АУТОРА!

Текст је део пројекта „Ово је Мерошина“ који је подржан од стране општине Мерошина у оквиру Конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *