Полен амброзије је један од најјачих природних алергена. Сезона полинације амброзије траје од краја јула, па до краја септембра. Највеће вредности концентрације полена амброзије у ваздуху регистроване су у другој декади аугуста и првој декади септембра. Сезонске алергијске реакције најчешће су изазване поленом амброзије. Ево како можете лако да је препознате.
Полен амброзије је присутан у атмосферском ваздуху сваке године готово у истом временском периоду. Концентрације полена амброзије у ваздуху које могу изазвати алергијске реакције код осетљивих особа у нашим условима се бележе током 6-10 седмица у сезони полинације. Алергијске болести су најраширеније хроничне болестиданашњице. Данас, више од 60 милиона Европљана пати од симптома алергијских болести. Присутан је тренд повећања оболевања без обзира на расу, пол, старост и социјални статус.
Код алергичних особа полен амброзије изазива низ реакција као што су кијање, кашљање, сузење, свраб, црвенило на кожи и слично. Сви ови симптоми заједно доводе до алергијског ринитиса, а у тежим случајевима и алергијске астме. Особе алергичне на полен амброзије се обрађују у амбулантама Домова здравља и по констатовању симптома алергије упућују на тестирање тестом преко коже.
По дијагностификовању алергичности на полен амброзије, лечење се проводи антихистаминицима, кортикостероидима и сл. Из године у годину број особа алергичних на полен амброзије је све већи, а забрињавајуће је то што је у том броју све више деце алергичне на полен ове опасне алергене биљне врсте. У сузбијању ове опасне коровске и алергене биљне врсте треба се приступити интегралном методом која подразумијева примену свих одговарајућих превентивних, индиректних и директних мера са циљем њеног уништавања.
Ширење амброзије значајан је еколошки проблем, јер одузима простор домаћим биљним врстама, а пред њом узмичу и пољопривредне културе, стога је опасна не само за здравље становништва, већ и за пољопривредна подручја.
Врста Амбросиа артемисиифолиа је једногодишња зељаста биљка. Вегетациони период амброзије траје 150 – 170 дана, зависно од еколошких услова. У нашим условима појављује се средином априла, почиње цветати половином јула и цвета обично све до појаве првих мразева. Има свој карактеристични морфолошки опис и препознаје се према изгледу корена, стабљике, листа, цвета (мушког и женског) и плода. Корен амброзије је јак, вретенаст, добро обрастао бочним коренчићима и лако продире у земљиште, дајући биљци чврстоћу и могућност лаког приступа води и храни зависно од подлоге. Корен не продире дубоко, па је амброзија способна да се укорјењује на врло плитким и збијеним земљиштима.
Листови амброзије су наспрамни и перасто дељени у уске, издужене, ланцетасте режњеве, па својим морфолошким изгледом подсећају на пелин. Јасна је разлика између лица и наличја листа. Лице је тамнозелене, а наличје сивозелене боје. Ова разлика је узрокована различитом маљавости, епидермис наличја је маљавији од лица листа.
Стабло је зељасто, од основе разгранато и у горњем делу гради грм. Боја стабла је зеленкасто сива (у почетку вегетације) до црвенкаста (крајем вегетације). Готово читаво стабло је обрасло дугим белим длакама. На пресеку је округло и четвороугаоно. Висине 1 – 1,5 метар, а на плоднијим земљиштима нарасте и преко два метра.
Цвет амброзије релативно је ситан. Цветови су групирани у једнополне цвасти – главице, које се формирају на вршним деловима стабла и грана те у пазуху горњих листова. Амброзија је једнодомна биљка, то значи да се на истој биљци налазе раздвојени мушки и женски цветови, а понекад се могу наћи и на раздвојеним биљкама. Мушки цветови су цевасти и ситни окренути према доле, груписани у полулоптасте цвасти у облику главице, бледожуте боје.
Прашници производе велики број поленових зрна. Женски цветови су груписани у једнополне женске цвасти, зеленкасто беличасте боје, испод мушких главица. Мали број биљака амброзије има само женске цветове, а такве биљке се зову „женске биљке“. Опрашивање је путем ветра (анемохорно).
Плод амброзије је ахенија, која се формира у оквиру женских цвасти. У ахенији се налази семе обавијено чврстим омотачем, карактеристичног изгледа. Ахенија је најчешће јајастог облика са 5 – 7 бодљастих израштаја. Могуће је поистоветити семе са плодом, јер се у природи семе никад не налази самостално (голо), због чега плод (ахенија) уједно представља и семе. Семе је светлосмеђе до тамносмеђе, скоро црне боје, са израженим тамнијим пругама или мрљама.
Извор; магазин Агро Планета