Миодраг Петровић је рођен 1.априла 1924.године у Крушевцу. Био је четврто дете Чедомира и Христине – Тине Петровић. Судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди 1.априла, на дан шале. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу.
У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом – у драмској секцији. Надимак Чкаља добио је као дете. Надимак му је дао школски друг Јефтић, јер је као дете био „сувоњав и штркљаст“.
Крушевац град расадник глумачких великана у ком су поред Чкаље поникли Драгослав Васиљевић Фига, Љубинка Бобић, Борисав Михаиловић, Радмила Савићевић, Ташко Начић, Милан Пузић, Бата Паскаљевић, Властимир Ђуза Стојиљковић и Војин Ћетковић.
За време Другог светског рата Чкаља глуми при Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ. Након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.
Године 1946. постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд „Сервисна станица“, од 1959.године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд“ (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан“ (касније је снимљена и ТВ верзија).
Серија “Сервисна станица” је била веома популарна у то време и снимана је за данашње услове уз помоћу штапа и канапа. Како је једном приликом Чкаља рекао новинару и филмском критичару Ранку Мунитићу, серија се снимала и ишла уживо на телевизији Београд. Снимало се са две старе немачке камере и десило се да у току једне епизоде једна камера затаји. Глумци су добијали инструкције да је камера један цркла и да се према њој више не окрећу. Иначе сценарио је писао Новак Новак увече и глумци су имали једну ноћ да науче текст. Тада су глумци морали да знају текст да због тенхике која је дотрајала морају да импровизују додатно и нису имали право на грешке и поновљене сцене јер је све ишло уживо. Права је штета што је од десет епизода сачувана само једна.
Миодраг Петровић Чкаља је остварио 94 улога у серијама и филмовима у позоришту. Снимио је преко 50 шаљивих песама углавном политички мотивисане.
Нема особе рођене у Југославији која није знала за њега. Више од три деценије био је стално присутан на малим екранима. Иако је познат по улогама у комедијама, они који су га добро познавали и пратили његов рад тврде да је Миодраг Петровић Чкаља једнако успешно играо и трагичне драмске ликове у позоришту. Од 1976. године имао је статус слободног уметника.
Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама “Сервисна станица”(1959), “Љубав на сеоски начин”(1970), “Камионџије” (1972), “Врућ ветар”(1980) и “Камионџије 2″(1983), као и у филмовима “Заједнички стан”(1960), “Пут око света”(1964), “Орлови рано лете”(1966), “Златна праћка”(1967), “Бог је умро узалуд”(1969), “Паја и Јаре”(1973), “Авантуре Боривоја Шурдиловића”(1980) и “Камионџије опет возе”(1984).
Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини.
Имао је успешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем. Најбољи пријатељи међу глумцима су му били Драгутин Добричанин и Никола Милић.
Павле Вуисић и Миодраг Петровић Чкаља, односно Паја и Јаре, важили су за један од најхаризматичнијих, најуигранијих и највољенијих парова са екрана. Серија и филм “Камионџије” обележила је целу једну епоху телевизије која је тада била далеко од онога што је сада, а стална потреба публике и људи да препричава реплике из овог култног остварења показује непролазну љубав према овом двојцу. Међутим…
На сету је било мало другачије од онога што је презентовано на екрану. Павле Вуисић и Чкаља се, у ствари, када се камере угасе, нису подносили. О томе је говорила Мирјана Виусић, супруга легендарног Павла. Чкаља је глумио и преглумљивао, а Павле је због тога кључао.
Када је Телевизија Београд десетак година после серије и филма “Камионџије” желела да сними наставак “Камионџије опет возе”, Павле Вуисић није хтео ни да чује. Први пут је прихватио само да би се видела разлика, да покаже шта је глума, али други пут није долазило у обзир. Миријана Вуисић је даље рекла;
– Убеђивали су га годину дана. Како сам ја у том тренутку почела да градим имање, које се и њему допало, премерио је плац, израчунао колико ће коштати ограда и тражио хонорар од 110.000 динара. Продуценти су полудели јер је максимални хонорар за главне глумце износио 12.000 и није постојала законска могућност да му дају више. Само је одмахнуо руком. Онда су они пронашли начин да направе видеокасете које ће се продавати гастарбајтерима и осигурали му тражени новац” – казала је она.
Али, Павле је имао нови захтев, да се и Чкаљи мора подићи хонорар бар на 50 хиљада. Тако је снимљен наставак “Камионџија”.
Супруга глумца Миодрага Петровића Чкаље, Драгица, цео живот посветила је највећем југословенском комичару. Била је стална подршка супругу, када се удала за Чкаљу напустила је свој посао, постала домаћица која је пазила о породици, а исто тако помагала је једном великом глумцу да се оствари, искаже и уђе у срца тада читаве нације.
Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац и редитељ, а унука Јована Петровић такође глумица док је друга унука Милена, завршила музичку академију и специјализирала музикологију.
Чкаља је говорио да мрзи политику. Када је пошао из Крушевца у свет, у Београд, отац му је рекао: “Сине, немам ништа да ти дам осим једног савета: можеш свачим да се бавиш, буди пијанац, буди швалер, буди шта год хоћеш, али немој да се бавиш политиком. То је највећа курва која ће те продати онда када мислиш да те највише воли”.
Иначе Чкаљин отац је због те политике страховито страдао. Био је сиромах, слуга. Пре рата је у време избора ишао по околним селима и за свог газду агитовао. Газда му је давао пола петстодинарке, и када би неко од сељака обећао да ће гласати за тог газду, Чкаљин отац је добијао од њега и другу половину петстодинарке као награду, а онда све то залепио и добио целу новчаницу. У то време за 500 динара могле су да се купе две краве.
Чкаља је последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000.године у предизборној кампањи ДОС-а и то му није заборављено.
Врло често је он говорио као и његов син да су због јавног изношења супротних ставова са властима имали проблема и све мање посла.
Миодраг Петровић Чкаља умро је 20. октобра 2003.године у Београду у 80. години живота.
У Крушевцу, у Балшићевој улици, пред Чкаљином кућом, 2005.године подигнут му је споменик. Некадашња улица Милинка Кушића, на Звездари у Београду, од новембра 2006.године добила је име по Чкаљи. Њему у част постављена је спомен-табла 9. фебруара 2018. у Београду.
Миодраг Петровић Чкаља је у свом последњем говору рекао: “Хвала Србијо, пустили сте ме да глођем коске”.
Глумачка громада, великан седме уметности, најбољи комичар бивше Југославије, Миодраг Петровић Чкаља.
Фото и видео; Youtube
*ЗАБРАЊЕНО СВАКО ПРЕУЗИМАЊЕ ТЕКСТА ИЛИ ФОТОГРАФИЈА БЕЗ ОДОБРЕЊА РЕДАКЦИЈЕ ИЛИ АУТОРА!