Đavolja varoš, nestvarna i mistična

Đavolja varoš jedan je od najznačajnijih i najatraktivnijih prirodnih fenomena u našoj zemlji, koji je ušao u TOP 77, izbora za 7 svetskih čuda prirode. Nalazi se na oko 80 km od Doljevca i specifičan je po mnogo čemu. To je geomorfološki fenomen, jedinstven u Srbiji, a vrlo redak u svetu i zato je proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja. Godišnje ga  poseti preko 40.000 turista. Svakako, najpoznatiji je po 202 zemljane figure, visine od 2 do 15 metara i širine do 3 metra, sa kamenim kapama na vrhu, ali ovaj mistični lokalitet nudi još mnogo toga. Zato smo posetili ovo, po svemu, posebno mesto i evo reportaže o tome.

Do ovih jedinstvenih prirodnih spomenika, smeštenih  između dve jaruge, jedne naravno Đavolje, a druge Paklene, posetioce vodi  staza duga 850 m, uzvodno, dolinom Žutog potoka,  kaže u izjavi za naš portal,  vodič na ovom lokalitetu Branko Stević.

Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka do tri metra, a visoka desetak, opstaje   pod teretom kamenog bloka teškog i do sto  kilograma. Nastale  su procesom erozije tla i jako kisele i mineralizovane vode, procesa koji traje vekovima. Ovako nastale zemljane stubove, ostali klimatski faktori,  oblikuju u zemljane figure čudnog, gotovo nestvarnog oblika i izgleda. One se zato  i dalje obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju.To znači da erozivni procesi koji vajaju ovo čudo prirode i dalje traju, pa se izgled  lokaliteta  stalno menja. Tome u prilog svedoči  i formiranje novih oblika, desno od postojećih figura, u Paklenoj jaruzi,  vidljivih sa najvišeg vidikovca, kod kojih je erozivni proces tek započeo, te zato nosi ime- Mlada Đavolja varoš.  Naročito je ovaj prizor zanimljiv uveče, jer je prostor  osvetljen tehnologijom led dioda, sa 28 različitih boja, uz prateću muziku .

O značaju ovog lokaliteta svedoči podatak da je Uredbom Vlade Srbije stavljen u prvu kategoriju zaštite 1995. godine, a pod zaštitom države je još od 1959., kaže  vodič, Branko Stević.  Preduzeće A.D. Planinka Kuršumlija, dodaje,  upravlja ovin nacionalnim dobrom i u poslednjih desetak godina, ovaj lokalitet dobio je sadašnji izgled.

Jedinu zamerku koju opažamo, obilazeći ovaj spomenik prirode, odnosi se na dotrajalu, samim tim i nebezbednu zaštitnu ogradu.

Na samom vrhu, nalazi i crkva Sv.Petke iz 13. veka, za koju se veruje da ima isceliteljske moći, a nedaleko odatle je i pešačka staza zdravlja prema Prolom banji.

Ali, to nije sve što ovaj tajanstveni lokalitet pruža.

Iz Đavolje jaruge izvire tzv. Đavolja voda, koja i dalje nije u potpunosti ispitana, ali se zna da sadrži veliki broj elemenata, poput aluminijuma, gvožđa, kalijuma, bakra, nikla i sumpora, čiji je sadržaj  ekstremno visok , čak do 1.000 puta veći u odnosu na običnu vodu za piće.

Foto. J.K.

Đavolju vodu odlikuje  ekstremna kiselost, sa visokom mineralizacijom, a značajno je pomenuti  i  Crveno vrelo još jednu  aktivnu hidrološku pojavu. Usled procesa oksidacije gvožđa, ova voda, okolnom kamenju daje neobičnu žuto-narandžastu boju.

Prisustvo mnogih hemijskih elemenata ukazuje i na rudarske aktivnosti. Naime, pre više vekova ovde su se nalazili rudnici gvožđa, čija okna  podsećaju današnje generacije na aktivnosti naših predaka. To su tzv. Saski rudnici, čija su okna i danas vidljiva duž staze, a od četiri njih, samo jedno okno je delimično istraženo. Potiču iz 13.veka, kada se ovde iskopavala ruda gvožđa, ali i olova, cinka, i u manjim količinama srebra i zlata. Ime su dobili po Sasima, poznatom Germanskom rudarskom plemenu toga doba.

Pored neobičnih fenomena, još neobičnije legende pričaju priču o ovom lokalitetu. Jedna kaže da  su, nekada davno, ovde  živeli skromni stanovnici, privrženi veri svojih predaka. To je, međutim smetalo đavolu koji im je poturio „đavolju vodu“ , od koje su  zaboravili na rodbinske odnose, te zato odlučili da venčaju brata i sestru. Zbog toga ih je stigla božja kazna, pa su svi svatovi, sa mladencima,ostali okamenjeni.

Foto:J.K.

Još jedna od legendi o Đavoljoj varoši pripoveda o tome da figure predstvaljaju okamenjene đavole koje su ljudi dugo nosili na leđima, trpeći zlo i nevolje. Prenoćivši pored crkve Svete Petke, ljudi su se otarasili svojih demona i oni su ostali okamenjeni.

-Oko 40.000 turista godišnje poseti ovo područje, uglavnom domaćih, ali je zapaženo da se iz godine u godinu, povećava i broj inostranih posetilaca, kaže za naš portal, naš sagovornik.  Cena ulaznice je 350 dinara, za organizovane dolaske, poput ekskurzija 300, a besplatna je za decu do 10 godina starosti.

Dodajmo i to da je svaki od jedinstvenih fenomena, na istaknutim tablama detaljno objašnjen, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Put od Doljevca do Đavolje varoši dobro je obeležen putokazima, ali je ova magistralna saobraćajnica nešto lošija u području oko Rudara. Bez obzira na ove sitne zamerke, Đavolja varoš  je lokalitet koji svakako treba posetiti.

J.K.

(Korišćeni podaci iz zvaničnog prospekta Đavolje varoši)

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *