У неким крајевима арханђела Гаврила славе чобани и зову га волујски светац. Од овог дана, па све до Ћириловдана, 28. јула, настаје период који се у народу зове Горешњаци.
Српска православна црква и верници данас славе дан Светог архангела Гаврила чије је “главно” празновање 8. априла, дан после Благовести. У народу је данашњи празникпознат као летњи Аранђеловдан или Горешњак, и за њега се везују многобројни обичаји, према којима је онима који поштују хришћанске норме данас забрањен скоро сваки рад.
Сматра се да је овај летњи празник установљен на Светој Гори у 9. веку, за време царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе (Хрисоверга) после јављања архангела Гаврила у једној од карејских келија који је прстом по камену исписао песму Богородици “Достојно јест”.
Гаврило је први уз архангела Михаила који је предводник војске анђела и сила добра. Због тога се верује да на данашњи дан треба одморити и да не треба радити за себе или новац, али да је ово најбоље време за отпочињање каквог добротворног рада. Аранђеловдан је цео посвећен доброти и давању, па тако и људи треба да се сете својих ближњих као и оних који имају мање него они.
У неким крајевима арханђела Гаврила славе чобани и зову га волујски светац. Од овог дана, па све до Ћириловдана, 28. јула, настаје период који се у народу зове Горешњаци – најтоплији дани у току године, време када владају велике врућине.
(Espreso.rs / dnevno.rs)
foto: Reprint