Цркве и црквишта у општини Дољевац: Црква Св.Петке у Ћурлини-храм најбогатије историје

Храм Свете Петке у Ћурлини одувек је, својом богатом историјом, привлачио многе археологе, историчаре, научнике, љубитеље историје… Ова црква, прави представник културног наслеђа, нашла се  у многим научним радовима, захваљујући парадном портрету краља Милана Обреновића, који је  пронашао нишки академски сликар Миодраг Анђелковић, саветник у Заводу за заштиту споменика Ниша 2002.године, након чега је послата на рестаурацију у Београд.

Сви значајни истраживачи из наше даље и ближе прошлости бавили су се византијском базиликом у Ћурлини. Међутим различита су мишљења о њеном датовању.

Унутрашњост цркве у Ћурлини

Према неким сазнањима црква у Ћурлини подигнута је на темељима старијег храма који датира из периода пре Стефана Немање.

Детаљан опис овог значајног налазишта дао је наш познати књижевник и научник Милан Ђ. Милићевић који је одмах по ослобођењу од  Турака 1878.године обишао ове крајеве.

О овој цркви он је између осталог записао:

Црква је та зидана од печених опека (цигаља) налик на опеке римске. Олтар је окренут право к истоку. Дужина је цркве, рачунајући и зидове, 26,19 метара од којих долази на олтар 6,80, на праву цркву 12,46 и на припрату 3,75.

Оба ребарна зида, и онај трећи што дели ирипрату од цркве дебели су по 0,92.

Олтар је један већи у средини, па с обе стране тога има по један мањи.

На оној прузи која раставља олтар од праве цркве била су четири гранитна зелена стуба, од којих су три нађена у рушевини црквеној, оборена, и скрхана, а четвртога нема. Већи комади ових стубова сада су дугачки до 1,66 и на крајевима су дебели 0,32 и 0,35. Основице биле су им мраморне, црвсне, лепо углађене стене, које и сад стоје на свом месту. И по њима се види да су стубови на силу крњени и обарани, да би се црква лакше порушила.

Права црква дугачка је 12,96 а широка 15,40. Њена шупљина подељена  је уздуж на три дела, сваки део према свом олтару. Средњи је део широк 8,50 а два споредна по 3,45. Средину цркве, од споредних делова, растављали су по три стуба који су били у четврт дебели по 0,92.

Из припрате се у цркву улазило на троја врата. Средња су широка 2,15 а обоја напоредна по 1,75.

Припрата је широка угод колико и права црква, 15,40 а дугачка је 3,77. У њу се улазило споља на троја врата: једна са западне стране, 2,15 широка, а друга двоја са северне и јужне стране. И ови тремови, јужни и северни, као да су гледали сваки у свој оделити олтар.

Но ово треба још да се откопава, те да се боље види.

Опеке од којих је црква зидана, тројаке су по величини: једне су дугачке по 0,37, друге по 0,40 и треће по 0,44, а широке по 0,25, 0,30 и 0,32; дебеле су 0,03 до 0,05.

На некима имају два знака, као нека слова; а на некима наш крст.

Основа базилике

Овако прецизан и потпун опис Милићевић даје захваљујући околности што је налазиште посетио у време откопавања, а о самом открићу каже:

„Неки Благоје Маслар, из села Малошишта, човек од својих 45 година, почео је први да откопава, и да тражи цркву на месту на коме се доцније и нашла ова некад дивна грађевина.

Видећи да се Благојева побожна ревност награђује тако ненаданим открићем, и други сељаци навале помагати Благоју, и до сада је откопано свуда унаоколо зида на 1-1,20 метар“.

Милићевић је том приликом записао и изјаве сељака да приликом обраде земље наилазе на темеље кућа грађених од сличне опеке  којом је грађена и црква, као и предање да се некада, у прошлости, у долини оближње речице Горице према Нишу, налазио велики град, а од ове цркве према Марковом Калсту у правцу Ниша пружао се пут изграђен такође од исте опеке.

Црква у Ћурлини потиче из ВИ века, из времена византијског цара Јустинијана И, који јс подигао и чувени Царичин Град, код Лебана[1].

Теренским испитивањима, које је 1889.године извршио Михаило Валтровић као и она из 1893.године, које је учионио Филарет, игуман манастира Вратне,обојица се слажу да је црква настала на темељима старије византијске тробродне базилике са три олтара као својеврсним раритетом, док Филарет износи и тврдњу да је стара црква, посвећена Св.Прокопију, била седиште Нишке епископије у периоду пре Немање. На тај начин цркву је сагледао и Феликс Каниц приликом својих истраживања пред крај XИX века приложивши и цртежоснове старе базилике[2].

Феликс Каниц, Црквиште у Ћурлини, цтреж ( из књиге Игора Борозана Споменик у храму)

На локалитету ове древне базилике из рановизантијског периода подигнута је 1900. године нова црква, данашњи храм св. Петке у Ћурлини. Црква је саграђена за време краља Александра Обреновића, прилозима околних села и грађана Ниша, а освећена је 1901. године од стране епископа Нишког г. Никанора, о чему сведочи плоча која се налази на јужном зиду крај иконостаса.

На плочи пише:

  • У име Оца и Сина и Св.Духа, ЦРКВА ЋУРЛИНСКА ХРАМ СВ.ПЕТКЕ, 1900.год.За време ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА АЛЕКСАНДРА И ОБРЕНОВИЋА освећена 1901.год. од ЕПИСКОПА НИШКОГ ГОСПОДИНА НИКАНОРА.

Црква је подигнута настојањима свештеника ЋУРЛИНСКОГ СОТИРА П.ПОПОВИЋА ЛЕСКОВЧАНИНА

Средством добровољних прилога сељана околних села и грађана Нишких-

Спомен плоча у унутршањости цркве

Поред ове плоче, налази се друга, са десне стране од улазних врата, чијм се ишчитавањем сазнаје ко су велики добротвори ћурлинске цркве. Тако на плочи, по хијерархијском реду, урезана су следећа имена:

  • Окружни одбор Округа нишког, Суд Општине нишке, Тешман Николић члан нишког одбора и народни посланик, Драгиша Цветковић председник Општине нишке, Анђелко Војиновић, свештеник ћурлински, Аврам Танић, председник Општине малошишке, Илија Крстић Матевчанин каменорезац из Ниша, Сотир Митић, бакалин из Ниша, Душан Манојловић, секретар Нишке Ескотне банке, Лаза Стојановић „Врца“ трговац из Ниша, Мозаик дар Жељка, Јандранке и Тијане Јелић из Ниша –
  • Спомен плоча, десно од улазних врата)

Посебну пажњу заслужује споменик краљу Милану Обреновићу,који је откривен 1902.године, а смештен је у простору северног зида, између западног зида и пиластра. Представа св. Николе и портрет краља Милана, рад Ђорђа Крстића, уоквирени су скулптурално обрађеним декоративним рамом у ситнозрнастом мермеру, рад Петра Убавкића. Величанствени споменик краљу Милану Обреновићу задивљује својом монументалношћу – висок је преко 5метара.

Портрет  краља Милана Обреновића (2 х 1,3 м) урађен је техником уље на платну. Представљен је у стојећем ставу са левом руком ослоњеном на мач, док у десној држи повељу цара Душана, испод које на столу лежи карта Балканског полуострва. На супротној страни су планови и хартије. Обучен је у црвени мундир и црне панталоне, са шињелом на леђима. Око врата му је крст, на грудима Карађорђева звезда И реда. Позадина је тамна, у виду размакнуте завесе, одакле се пробија црвенило ране зоре. Ова светлост дискретно обасјава куполе цркве, али и минарет џамије, као и мајестетично владарско лице са црним брковима.

У унутрашњости тимпанона је представа св. Николе – породичне славе краљевске куће Обреновића. Св. Никола препознатљивог лика, кратке округле браде и косе, са раширеним рукама помаља се из облака, а налази се изнад портрета краља.

На подножју у двостепеној ниши уклесано је:

  • КРАЉУ МИЛАНУ И БЛАГОДАРНИ ГРАЂАНИ

ВРАЧАРА И САВИНЦА –

Изнад је портрет краља Милана фланкиран стубовима са коринтским капителима, на којима лежи четвртасто профилисана архитравна греда. Изнад је архиволта чије је чело декорисано стилизованим палметама у плитком рељефу. Још више, у темену тимпанона је импозантни двоглави орао раширених крила, са грба обреновићевске Србије, који доминира целом композицијом. Испред, са десне стране, зналачки организујући скулптурални простор, делом ослоњен на у простор избачен стуб, простире се плашт убедљиво набраних набора који падају низ постоље споменика. У пуној снази своје симболике на плашту, задржавајући га да “не падне”, леже круна, мач, ловорова и храстова гранчица. Горе, на врху стуба, плашт придржава гвоздени троножни горионик за “пламен славе”.

Парадни портрет краља Милана је оштећен  у време Првог светског рата.Сликарско платно које су  Бугари  бајонетима исекли и ударцима оштетили, стручњаци Републичког Завода за заштиту споменика културе су санирали 2007.године, а портрет је враћен у Ниш 2011.године

И док стручњаци заговарају повратак краљевог портрета у сеоску цркву, одлука црквених власти је да она буде у Епархијском дому у Нишу, а да се у оригиналном раму у Ћурлини стави копија слике.

Мара Маракић, кустос народног музеја, поред портрета фото блиц.рс

Део пет метара високог здања израђеног у Бечу, остаће заувек у селу као сећање на краља Милана, који је о судбини Србије одлучивао са дипломатама, у ловишту близу Ниша.

Према предању кнез Милан је често ловио управо у рејону села Ћурлина. Он се ту заустављао да би се на извору напио воде. Наведени податак чини се сасвим прихватљив на основу сведочења игумана Филарета. Игуман је у свом извештају, поред података да су темељи старе цркве пронађени 1881.године, изнео и причу да је на том месту постојао извор воде, који је на основу народног предања проглашен лековитим.

Према неким сазнањима, иницијатива за подизање ове цркве настала је као израз благодарења Богу за чудесно спасење краља Милана након ивањданског атентата. Иницијатива је настала непосредно након атентана у другој половини 1899.год. на основу једног извештаја сазнаје се да је након ивањданског атентата конструисан одбор на Врачару, не само за подизање споменика у Ћурлини, него, како се наводи у извештају, и за помоћ при подизању цркве у истоименом месту[3].

У порти цркве налази се и спомен чесма подигнута 1925.године, у спомен изгинулим и несталим борцима из парохије Ћурлинске у ратовима од 1912-1918.године, верним и палим синовима отаџбине.

На чесми пише:

  • За време владавине Александра И Карађорђевића, 1925.године –

Ову спомен-чесму подигоше грађани парохије Ћурлинске, трудом одбора уз помоћ Нишког окружног одбора, Суда општине Нишке и његових грађана-

Због свог историјског, архитектонског и верског значаја Византијска базилика и спомен-црква Света Петка у Ћурлини су, 1948. године, проглашени за „Културно добро од великог значаја“ и уведени у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Текст и фото М.Јовановић

 

[1] Зарије Стојковић Дољевац и околина у прошлости

[2]Игор Борозан Споменик храму:Мемориа краља Милана Обреновића

[3]Игор Борозан Споменик у храму: Мемориа краља Милана Обреновића у Ћурлини

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *