Стадион: Фк Житорађа
Гледалаца: 20
ФК Житорађа – Цар Константин 1:4 (1:1)
Судија: Миљан Миљковић (Прокупље)
Стрелци: Марјановић у 10. мин за Житорађу, Лазаревић у 30,50, 61 и Петровић у 68. мин за Цар Константин.
ЖИТОРАЂА: Илић, Китановић, Благојевић, Тодоровић, Стаменковић, Стевановић, Станковић, Ристић, Марјановић, Филиповић, Милић. Играли су још: Милосављевић, Јанковић, Ђорђевић Л. и Ђорђевић Ђ.
ЦАР КОНСТАНТИН: Л. Станковић, Ф. Станковић, М. Петровић, Васиљевић, Павићевић, Митић, С. Петровић, Стојиљковић, Лазаревић, Савић, Арсенијевић. Играли су још: Листеш, Чабрић, Милутиновић и Вељковић.
У једној од последњих провера пред наставак грчевите борбе за опстанак у Зони Запад, фудбалери Житорађе су поражени од Цар Константина резултатом 1:4. Све сем првих 20 минута је за заборав, у Житорађи. И таман кад су у публици помислили да се коначно назире светло на крају овог мрачног тунела у који су запали фудбалери Житорађе, играчи на терену су поново свима у Житорађи вратили веру да са овог дна дубље не може, и да само могу да се затрпавају својим лошим издањима. И данас ништа није ишло од ноге момцима Ивана Јовановића, готово да нема играча сем новајлије Стаменковића, и на моменте вихорног Китановића за које се може рећи да су играли фудбал. Почетничке грешке у предаји лопте, дриблање пред својим голом, недовољно жеље и жара… и тако у недоглед. Као шлаг на торту и резервни голман Житорађе који је заменио 17-годишњег Илића, Ђорђевић, који је благо речено данас залутао на терен.
Остаје на крају да тиња нада у навијачима Житорађе да ће до 8. марта успети све да се искристалише, и да ће Житорађа у неком потпуном другом руху дочекати првенствене мечеве.
Подсетимо, ово је 4 пораз на припремама, и трећи меч у коме екипа Житорађе прима чак 4 гола. Претходно су им четири поготка дале екипе Косанице и Медошевца и да не заборавимо убедљив пораз од Топличанина са чак 7 голова разлике.
Први гол на пријатељским мечевима постигнут је тек данас, али и даље стоји као главни проблем, игра без довољно идеја и жеље, уз гол разлику 1:19!
И док ће управа упирати прстом у играче како нису довољно борбени и квалитетни, а играчи траже алиби у лошем терену или саиграчима, ми питамо – хоће ли се спасити ”сигурне смрти” 62 године фудбала у Житорађи, или ова сезона најављује оно о чему већ цела Житорађа шушка не желећи да призна себи, да фудбал у овој вароши умире?
Једно је сигурно – најтежи дани за фудбал у Житорађи тек следе!