Подела ђачких књижица и диплома у Малошишту, за разлику од осталих школа на нашој територији, одржана је у сенци нервозе и присуства полиције.  Наиме, несвакидашњи догађај десио се данас, у преподневним сатима, у Малошишту, где су учитељице, због свадје и туче, између председника Месне заједнице Зорана Станојевића и председника Удружења пензионера инвалида рада Љубише Пејчића, који се споре око просторија у којима је родитељски састанак требало да буде одржан, биле приморане, да деле ђачке књижице, дипломе, захвалнице и похвалнице на пијачној тезги у центру села.

Наиме, како је радио Копријан сазнао од очевидаца, ова двојица мештана Малошишта су због поменутог спора који траје дуги низ година, направили пометњу током родитељских састанака, који су се одржавали у канцеларији која је предмет спора, с обзиром на то да је школа у овом селу затворена због реновирања.

Повреде на глави Зорана Станојевића

Како каже председник МЗ Малошиште Зоран Станојевић он је јутрос откључао канцеларију у Дому културе где је требало да се одржи родитељски састанак.

  • Мене је позвао директор школе и замолио ме да уступим канцеларију у Дому културе како би учитељи одржали родитељске састанке за ученике од првог до четвртог разреда. Знате да радови на школи у Малошишту и даље трају и да не бисмо малтретирали родитеље да иду до школе у Белотинцу договорили смо се да се овде одрже родитељски састанци- каже повређени Станојевић у изјави за радио Копријан.

Он даље додаје да је канцеларију откључао око 9 сати, а када су дошле учитељице отишао је кући. Међутим, кроз кратко време уследио је позив.

  • Позвале су ме учитељице и рекле да је дошао председник пензионера Љубиша Пејчић и рекао да не могу ту да држе родитељски, јер он мора да одржи састанак пензионера. Те просторије нису  просторије Удружења пензионера, већ их користе и друге организације и удружења. Ушао сам и просторију и покушао да на људски и културан начин договорим наставак родитељских састанака- каже Станојевић.

Према речима председника МЗ Малошиште, Љубиша Пејчић није желео да напусти канцеларију, већ је почео да припрема  заказану изложбу, рекавши да га не интересује ко треба и када да држи родитељски састанак.

  • Ја сам онда почео да сакупљам те предмете и неке столњаке и молио га да сачека само сат времена. Он је затим отишао до ормара извадио флашу и ударио ме два пута у главу. Ја се нисам надао да ће он тако да поступи и био сам затечен. Збринут сам у оближњој амбуланти- каже Станојевић.

Учитељице су затим, на пијачним тезгама испред Дома културе одржале родитељски састанак.

Али ту причи није крај. Љубиша Пејчић, који тврди да је нападнут физички од стране председника МЗ Малошиште, закључао се у просторију Дома културе и почео са прозора да дозива у помоћ.

Један од очевидаца каже да је чуо запомагање са прозора : „Упомоћ! Спасите ме! Нападнут сам!“  „Полиција!“ и слично. Полиција, која је ускоро

Љубиша каже да осећа болове у пределу кичме

дошла, морала је да разбија врата канцеларије јер Пејчић није желео да их отвори, због како је рекао за наш радио, страха.  Пејчић, такође тврди да је он први нападнут и да је жртва у целој причи.

  • Када сам дошао у просторије Дома културе затекао сам учитељице које су одржавале родитељски састанак, замолио сам их да напусте просторије, јер сам већ имао заказан састанак и изложбу радова. Мене нико није обавестио да ће у овој просторији бити одржан родитељски, зато сам, мислећи да је празна заказо састанак. Након тога, дошао је Зоран, председник МЗ Малошиште, који је почео да виче и цела ситуација је ескалирала. Он ме је напао, почели смо да се рвемо и тврдим да га  нисам ударио флашом. Ја тренутно осећам болове у пределу кичме јер смо пали на под, оборили намештај и рвали се по поду- каже Љубиша Пејчић.

Он тврди да је био уплашен за свој живот јер му је Зоран Станојевић претио и да се зато закључао. Љубиша је на крају изјаве рекао да се захваљује полицији ПС Дољевац на брзој интервенцији.

Према речима породице Зоран Станојевић се тренутно налази у КЦ Ниш због даље дијагностике и лечења. Претпоставља се да Зоран има подливе и блажи потрес мозга, па је због тога задржан на лечењу, које је задобио због, како каже, ударца флашом у главу.

Поред актера целе приче, најдебљи крај извукла су деца. Како је крај школске године требало да буде најлепши догађај у њиховом школовању, да им учитељице уруче ђачке књижице, поделе разне дипломе, похвалнице и захвалнице због учешћа на разним такмичењима, похвале рад и залагање, захвале се родитељима на сарадњи, све све свело на крају као на „пијаци“.На прашњавој тезги и на сунцу стајале су потресене учитељице и журиле да поделе књижице због врућине и извињавале се што овако завршавају годину.

Фото:М.Јовановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *