Бомбардовање Ниша касетним бомбама десило се 7. маја 1999. године током НАТО бомбардовања СР Југославије. То је један од најозбиљнијих напада у току НАТО бомбардовања СРЈ у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомби.
Током 7. маја 1999. у времену од 11.30 и 11.40 часова НАТО је наводно извршио напад са два контејнера касетних бомби (са око 100—150 бомби по контејнеру) на Нишки аеродром (војни циљ), који се налази на крају града, али су бомбе „промашиле“ циљ и пале унутар ширег центра града.
Касетне бомбе разасуте су из два контејнера, ношене ветром, пале су на три локације у централном делу града, које су од аеродрома удаљене више од 3—5 километара и то:
- поред зграде Патологије нишког Медицинског центра на југу града,
- центар поред зграде Бановине укључујући главну пијацу, аутобуску станицу,
- поред Нишке тврђаве и здравственог центра 12. фебруар и
- паркинг Ниш Експреса поред Нишаве
Извештаји говоре да је од експлозије касетних бомби 7. маја 1999. на три локације у Нишу;
погинуло 15 цивила,
тешке повреде задобило 8 цивила,
лакше повреде задобило 11 цивила,
оштећено 120 стамбених објеката,
уништено 47 а оштећено 15 путничких аутомобила.
Сви повређени збринути су у Клиничком центру у Нишу.
Тадашњи градоначелник Ниша, Зоран Живковић, изјавио је за Ројтерс: „Нема никаквог војног циља унутар километра одатле… Касетне бомбе погодиле су пијацу, зграде у околини изгледају као швајцарски сир… ракете су погодиле патолошки центар, паркинг и околне зграде… Видео сам мртвог човека који је носио торбу са луком унутра.“
Сутрадан, 8.маја, генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, потврдио је одговорност НАТО-а за напад, изјавом да је „НАТО потврдио да је оштећење пијаце и клинике проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ“. Према изворима из војске САД, контејнер касетне бомбе CBU-87 није се отворио изнад циља него убрзо након избацивања из авиона, због чега је субмуниција пала на друге циљеве унутар града.
Касетне бомбе је избацио холандски F-16. Након овог напада Холанђани су прекинули да користе касетне бомбе током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО пакта. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да користе касетне бомбе.
HRW (Хјуман рајтс воч америчка међународна невладина организација која се бави људским правима у свету. Седиште организације је у Њујорку) је осудио напад и упозорио да касетне бомбе не смеју да се користе приликом напада на урбана насеља због густине насељености подручја. Амнести интернашонал је објавио да НАТО није предузео мере опреза и да је прекршио забрану несразмерног напада према чланку 54 (4) и (5) протокола I.
Касетне бомбе на Ниш бачене су и 12. маја 1999. године на насеље Дуваниште, при чему је повређено 11 особа. На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби.
И поред неколико акција чишћења терена од заосталих касетних бомби, њихово дефинитивно уклањање још није завршено.