Александар Тирнанић – Тирке је био југословенски репрезентативац у фудбалу и селектор. Играо је на позицији десног крила. Рођен је 15. јула 1910. године у насељу Крњево које се налази у општини Велика Плана, а преминуо је 13. децембра 1992. године у Београду.
Када је био беба, Александрова породица се преселила у Београд. 1914. године његов отац је погинуо у Првом светском рату па га је мајка одгајила. Она је преминула 1944. године током бомбардовања Београда. Од раног детињства је заволео фудбал који је са друговима играо на теренима који су се налазили на десној обали реке Саве. Када је имао 13 године, почео је да тренира у СК Олимпија. Приметио га је ловац на таленте Раденко Митровић и довео га је у јуниорски тим СК Југославија. Тирке је убрзо прешао у ФК Београдски Спорт Клуб (БСК) где је играо за трећи тим подмлатка.
Пошто је био веома талентован за фудбал, Александар је напустио школу и посветио се тренинзима. 1927. године, као седамнаестогодишњак, почео је да наступа у сениорском тиму ФК БСК. Он и нападач Благоје Марјановић – Моша су представљали одличан тандем који је противницима задавао главобоље. Од 1937. – 1938. године Тирке је играо у СК Југославија. Након тога се вратио у ФК БСК где је остао наредних годину дана. За ФК БСК, у коме је провео највећи део каријере, одиграо је укупно 500 утакмица на којима је постигао 326 голова. У том периоду, ФК БСК је пет пута био првак Југославије. Од 1939. – 1941. године Тирнанић је наступао за фудбалски клуб Јединство, а од 1942. – 1943. године за Слогу.
6.октобра 1929. године Тирнанић је дебитовао за репрезентацију. У питању је била утакмица која се играла у оквиру међународног фудбалског такмичења Балкански куп, а југословенска репрезентација је у Букурешту победила Румунију резултатом 2:1. Први пут је био стрелац 13. априла 1930. године на утакмици против Бугарске која је завршена резултатом 6:1 у корист Југославије. У јулу 1930. године Александар је са репрезентацијом учествовао на првом званичном Светском првенству у фудбалу које је одржано у Уругвају. 14. јула, дан пре него што је напунио 20 година, постигао је гол на утакмици против Бразила и постао је један од најмлађих стрелаца на овом такмичењу. Након овог историјског успеха, Тирке и Моша су постали једни од најпопуларнијих спортиста у земљи и први којима је клуб исплаћивао плату. 1935. године, за време Балканског купа који је одржан у Атини, Тирнанић и Александар Томашевић су били најбољи стрелци са по 3 постигнута гола. Захваљујући њима, Југославија је те године освојила ово такмичење победивши Грчку, Румунију и Бугарску. 31. марта 1940. године Тирке је одиграо последњу утакмицу за репрезентацију. Био је у стартној постави на 50 утакмица, а мрежу је затресао 12 пута.
Пре почетка Другог светског рата, Тирке се дружио са студентима који су били чланови Револуционарног студентског покрета на Београдском универзитету. Није био члан ниједног покрета, али подржавао је револуционарни раднички покрет. 1936. године, заједно са фудбалером Милутином Ивковићем Милутинцем, залагао се за бојкот Олимпијских игара које су одржане у Хитлеровом Берлину.
Од 1946. до 1961. године Тирке је сам саставио 34 државна тима и скоро три пута више у оквиру селекторских комисија. 1952. године је са тренером Тонијем Погачником формирао фудбалски тим који је на Олимпијади у Хелсинкију освојио друго место. Многи љубитељи фудбала сматрају да је ово био најбољи југословенски састав. 1953. године постао је селектор југословенске репрезентације. 1954. године ју је предводио на Светском првенству у Швајцарској, а четири године касније на Светском првенству у Шведској. 1960. године је био члан селекторске комисије на Европском првенству у Француској на коме је Југославија освојила сребрну медаљу, као и на Олимпијским играма у Италији где им је припало злато. До пензије је био функционер у Фудбалском савезу Југославије и уживао је велико поштовање људи из околине. Његов најуспешнији наследник био је тренер Миљан Миљанић који је на потпуно другачији начин водио тимове.
Тирке је био велики боем и са Мошом се проводио у кафанама до зоре. Причао је како су свако вече излазили, али нико их није због тога критиковао. На терену је био пргав и ратоборан, а ван њега ведар, духовит и омиљен у друштву. Његова чувена изјава гласи: „Фудбал пре рата су играли сиромашни, а гледали богати, док сада играју богати, а гледају сиромашни.“ По Александру Тирнанићу је назван део Улице Баја Пивљанина у Београду.
Деведесетих година XX века, Тиркетова деца су се скобила око стана који им је он оставио у наследство. Ћерка Гордана је тврдила да је фудбалер заменио један велики стан за два мања која је дао њој и њеном брату који живи у Америци. Гордана је такође рекла да је брат преписао њен стан својој ћерки Калини због чега је 2014. године добила решење да се исели.
2010.године приказан је филм Драгана Бјелогрлића „Монтевидео, Бог те видео!“ који говори о успеху југословенске репрезентације на Светском првенству у Уругвају. Тиркета је глумио Милош Биковић, а његовог најбољег пријатеља Мошу глумац Петар Стругар.
Извор; Биографија.орг