Снег који је прекрио поља под пшеницом допринеће бољој заштити биљка, али један од важнијих послова који чека пољопривреднике је прихрана пшенице. Стручњаци препоручују да се са прихраном почне већ половином фебруара, наравно, уколико дозволе временски услови.
- За постизање једног стабилног и високог ,економски исплативог приноса пшенице једна од пресудних агротехничких мера у наступајућем периоду је и прихрана.У циљу правилног избора врсте и количине минералних ђубрива ваљало би урадити агрохемијску анализу.- каже за радио Копријан, Иван Рангелов из Пољопривредне стручне службе у Нишу.
Наиме, како додаје, на закишељеним земљиштима као и базним употреба УРЕА-е није погодна јер додатно закишељава земљиште или нема потпуни ефекат.
Најефикаснија употреба је у распону pH вредности земљишта од pH6-pH7.
Иван Рагелов из ПСС Ниш саветује пољопривредницима да је калцијум амонијум нитрат (КАН) универзално ђубриво за све типове земљишта поготову за закишељена (смоница,гајњача и све њихове варијатете). Амонијум нитрат (АН) не би требало користити на песковитим и пропусним земљиштима (алувијуми) јер је подложно великом испирању после обилнијих падавина. Амонијум сулфат се препоручује на базним земљиштима са pH ведностшћу земљ.раствора од преко 7.2.
- Стога је препорука за прихрану пшенице користити УРЕУ и КАН и то у зависности од анализе земљишта и пројектованог приноса. Упрвој прихрани унети 60% потребног азота за пројектовани принос а у другој прихрани 40% Н, али оквирно унети 55 до 65 кг/ха АЗОТА у првој прихрани од средине фебруара до краја фебруара па и почетка марта у фази бокорења пшенице. – истакао је Иван Рангелов.
Другу корективну прихрану извршити у фази развоја биљака у почетку влатања.За пројектовани принос од 100 кг пшенице треба унети мин 1 кг/ха азота стим што не треба претеривати у дјубрењу да неби дошло до контаминације подземних вода и површинских водотокова нитратима.
Он је још истакао да је прва прихрана је изузетно значајна за висину приноса а друга на квалитет приноса.
- Постизање високих и стабилних приноса је у великој међузависности са количином приступачне воде односно количином падавина, али превелика количина може да буде врло штетна. Наиме превелика количина падавина има изузетно штетно дејство после прихране пшенице ако буду падавине дуге и обилне,ефекат прихране ће изостати или потупно нестати. Зато треба обавезно пратити метеоролошке прилике за планирани период.- закључио је на крају разговора дипломирани инжењер пољопривреде Иван Рангелов.
М.Јовановић