Поводом Светског дана слободе медија који се обележава 3. маја акцијом Пет минута громогласне тишине позивамо новинаре и медијске раднике да 3. маја од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају или прикажу на екрану, а у онлајн и штампаним медијима да објаве овај
П Р О Г Л А С
Годину између два Светска дана слободе медија новинари у Србији памтиће по паљењу куће новинара портала „Жиг инфо“ Милана Јовановића, претњама затвором за новинаре због кршења претпоставке невиности, притисцима и концентрацији власништва у медијима.
Новинари ће годину памтити и по првостепеној пресуди убицама власника и новинара „Европљанина“ и „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије коју су чекали две деценије и брзом подизању оптужнице против председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића за паљење куће Милана Јовановића.
У години за нама настављен је суноврат пројектног суфинансирања медијског садржаја. Осим локалних конкурса, и конкурс Министарства културе и информисања за телевизије и продукције први пут с разлогом оспорила су репрезентативна новинарска удружења. Све више новца, супротно прописима, добили су провладини таблоиди који отворено крше Кодекс новинара.
На Светски дан слободе медија колегиница Маја Павловић, власница Канала 9 из Новог Сада, 19. дан штрајкује глађу јер Управни суд у Новом Саду четири године развлачи спор по њеној тужби што има локалну, а мора да плаћа регионалну фреквенцију.
Врховни касациони суд августа 2018. пресудио је да је новинарка „Политике“ Светлана Васовић Мекина незаконито отпуштена након што је објавила ексклузивну информацију о плану признавања Косова по инструкцијама Стејт департмента Словенији. Директорка „Политике“ Мира Глишић Симић не поштује судску одлуку и колегиницу Васовић Мекина не враћа на посао, а држава као сувласник „Политике“ то толерише.
УНС зато захтева:
1. Да Влада успостави дијалог са новинарима и медијима, уважавајући стандарде новинарске професије и потребе грађана за правовременим, истинитим, непристрасним и потпуним информисањем;
2. Да Влада до краја године омогући израду медијских закона произашлих из Стратегије развоја система јавног информисања (Медијска стратегија);
3. Да Влада у спровођењу Медијске стратегије предложи законе којима ће подстицати поштовање професионалних и етичких стандардa у медијима, као и радна права новинара и медијских радника;
4. Да се изменама медијског законодавства осигура обавеза локалних самоуправа (осим градова са више од 300.000 становника) да издвајају најмање два одсто буџета за пројектно суфинансирање медијског садржаја укључујући и информативне програме;
5. Да до промене медијског законодавства Влада односно Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство културе и информисања јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројектном суфинансирању медија;
6. Да органи на свим нивоима власти поштују Закон о слободном приступу информација од јавног значаја и одговарају на захтеве медија не делећи их на подобне и неподобне;
7. Да држава докле год је сувласник медија поштује радна и професионална права новинара и медијских радника;
8. Да Влада пружи подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убиство новинара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти Даде Вујасиновић;
9. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, током НАТО агресије 1999. године, као и на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године.