Чувајмо оно што имамо: У Малошишту расте једна од најугроженијих биљних врста Србије-Hypecoum pseudograndiflorum Petrović (пољски кукурек)

О богатству и јединствености флоре на територији општине Дољевац сведочи и податак да у нашем крају своје станиште има једна од најугроженијих биљака Hypecoum pseudograndiflorum Petrović, у народу позната као пољски кукурек. Према речима, професора на Природно-математичком факултету у Нишу, на Департману за биологију и екологију, Владимира Рандјеловића из Кочана, пољски кукурек расте у Малошишту, а то је једна од ретких, ако не и једина локација у нашој земљи на којој своје станиште има ова угрожена биљка. Текст проф.др Рандјеловића преносимо у целости.

Крајње или критично угрожене биљне врсте су врсте којима у блиској будућности прети потпун нестанак из природе. У флори Србије овој категорији угрожености припада већи број врста, али је свакако најнезаштићенија међу њима врста Hypecoum pseudograndiflorum Petrović, која је описана у капиталном делу др Саве Петровића “Флора околине Ниша”. Једини поуздани локалитет ове нежне једногодишње биљке налази се поред пута и пруге у селу Малошишту, у општини Дољевац. Некада је расла и у граду Нишу (на Тврђави, у Чаиру, поред Нишаве), одакле је и описана као нова за науку, али је последњих тридесетак година нисмо налазили и вероватно је одатле потпуно нестала. Постоје и подаци да расте око тврђаве Сарлак у Пироту и на Рујан планини на граници са Македонијом, мада је ни на тим локалитетима одавно нико није видео.

Својим необичним и лепим цветовима она у првој половини априла обоји у жуто падине поред пруге недалеко од уласка у село Малошиште из правца Дољевца. На жалост, станиште ове веома ретке биљке је у великој мери уништено небригом човека и постоји велика вероватноћа да нестане и са овог локалитета. Надлежне институције нису предузеле ништа да се ова врста заштити на једином сигурном локалитету у Србији. Локално становништво није упознато са овом драгоценошћу која је пронела славу села широм Европе, а поврх свега, уништава њено станиште паљењем суве траве и формирањем дивљих депонија поред пруге и то на самом станишту врсте. Веома често, пре плодоношења и сазревања семена, травњак поред пруге бива покошен, чиме је биљци онемогућено размножавање.

Заједно са овом врстом расте и низ других биљних врста, углавном карактеристичних за рудерална станишта поред путева, пруга и у насељеним местима. Иако честе у флори Србије, ове врсте чине заједницу која омогућава опстанак врсте Хyпецоум псеудограндифлорум и својим присуством употпуњују величанствену слику овог необичног пејзажа.

Као једина крајње угрожена врста са територије општине Дољевац ова врста заслужује бригу одговарајуће општинске службе која се бави заштитим природе и животне средине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *