ЗНАМЕНИТИ ЖИТОРАЂАНИ: Благоје Марковић – ”Бане”, покретач спорта у општини

Благоје Марковић – Бане, је у Житорађи био познат као наставник фискултуре у Основној школи, који је родом из Топонице. Међутим, сва његова достигнућа за спорт у Житорађи су немерљива.
Поред тога што је био професор познат је по томе што је оснивач рукомета као новог спорта у овој општини. Мирољуб Вулић, хроничар из Житорађе у монографији ”50 година рукомета у Житорађи” о Банету пише следеће:
”Као оснивач и вођа тима био је увек најбољи и углед саиграчима. Физички је био снажан, јак и висок. Рођени рукометаш. Искуством стеченим као учитељ и студент, играјући рукомет бриљирао је са лоптом, која је у његовим рукама изгледала као поморанџа. Играо је готово на свим позицијама само је избегавао да буде голман зато што је био виши од статива за рукомет. Често је био у исто време играч, тренер и капитен екипе. ”

На првом Светском првенству у великом рукомету Благоје Марковић је био члан СФРЈ Југославије одржаном 1955. године у западној Немачкој. Поред овога, Марковић је носилац мајске награде за спорт, а такође заступљен је и у Спортској енциклопедији. Благоје Марковић је био члан СОФК-а и његов председник у Житорађи.
Важи за једног од покретача спорта у општини, јер је успео да са минимумом услова за рад и са једном рукометном лоптом окупља око себе младе и бивше ученике. Иначе, Марковић је у једном тренутку требао да обуче дрес Железничара, али нажалост то се никада није десило.

Такође, Бане Марковић је био и одличан фудбалер, а у игри га је одликовао снажан ударац главом. Једно време је  био и капитен фудбалског клуба.  Постоји податак да је у једном мечу у Прокупљу, против ФК Топличанин-а постигао гол главом са велике удаљености, готово са центра игралишта. Често се дешавало да игра за оба тима истог дана, зрачио је позитивном енергијом и победничким духом. Многи Банетови савременици кажу да је било задовољство играти са њим.
Умро је у 44- ој години, и сахрањен је у родној Топоници. А његови наследници су наставили очевим стопама и посветили се рукомету. Најпознатији свакако је проф. др Саша Марковић, професор на катедри за рукомет на ФСФВ-у У Нишу. У својој играчкој каријери бранио је боје родне Житорађе, Топличанина и Обилића из Приштине, а као тренер водио је екипу Планинке, Железничара, Јастребца и Рк Житорађа. Такође, био је председник селекторског тима РССЦГ 2006. године, у сезони 2013/14 обављао је функцију саветника селектора мушке репрезентације Србије, а од 2005. године је селектор универзитетске репрезентације Србије.
Други од Марковића је Банетов старији син Братислав, који је гене и љубав према рукомету наследио од свог оца и овим спортом се бавио пуних 14 година. Био је изузетно добар у одбрамбеним задацима и јако добар у контрама, тренирао једно време у нишкој Жељи, али да у рукомету остави дубљи траг омела га је озбиљна повреда.
Поред синова и унуци Благоја Марковића су кренули његовим стопама, унука Кристина је једна од најбољих рукометашица у Србији, а кроз каријеру бранила је боје Црвене Звезде, Топличанина, Јагодине, Наисе, Радничког из Крагујевца, а тренутно игра у Житорађи, где својим искуством доприноси квалитету игре Житорађанки. Иначе, популарна ”Кића” је при крају докторских студија на ФСФВ у Нишу, и на корак од тога да Марковићи добију још једног доктора рукомета.
Најмлађи у овој породици рукометаша је свакако Благоје Марковић, који можда има највећи терет на својим плећима јер носи име свога деде, и највеће бреме одговорности да достигне његове успехе. Благоје је тренутно члан Рк Житорађа, а пред њим је светла будућност.

Једно је сигурно, Марковићи из Житорађе су предодређени за рукомет, јер им је то у генима. А све то не би било могуће без оснивача овог спорта у Житорађи, Благоја Банета Марковића.

Захваљујемо се породици Марковић на уступљеним фотографијама.

Коришћена литература : ”50 година рукомета у Житорађи” Мирољуб Вулић, 2015, ”КД Раде Драинац” Прокупље

*Забрањено преузимање текста, делова текста и фотографија без одобрења редакције или аутора