Све су чешће приче заступљене у медијима о поспешивању наталитета у Србији, како би се повећао број становника наше земље и како би се стало на пут смањењу броја становништва. Као што сте недавно могли прочитати на нашем порталу текст о нестајању Дољевца и околних места забрињавајући ”тренд” смањења становништва најчешћи је убица мањих општина и места. Као и Дољевац, и Житорађа као једна мала општина не успева да се избори са негативним статистичким параметрима.
Током 2017. године на територији наше општине рођено је 127 деце, а умрло 263 људи, што значи да је чак 136 људи Житорађа изгубила током претходних годину дана. Житорађа тренутно броји око 15000 људи са тенденцијом да та цифра и даље опада, а 2011. је та бројка износила 16368, док је пре деценију и по било чак 18207 мештана општине Житорађа. Највећи удео у старосној структури имају људи од 60-64 године, према званичним подацима са последња два пописа.
Ако бацимо поглед на последњи попис из 2011. године, општина Житорађа је за 9 година између два пописа (2002. и 2011.) изгубила 1839 становника, а закључно са прошлом годином према подацима Републичког Завода за статистику Житорађа на крају 2017. године броји 15197 становника или чак 3010 људи мање него у 2002. години, што је изражено у процентима чак 16,53 процената, мање становника у интервалу од 15 година. Ако се настави овим темпом смањивања броја становника према проценама за 90 година наша општина ће доживети судбину већине других села и вароши у Србији, и може да дође до могућности да потпуно нестане.
Између два пописа, два највећа села у општини Житорађа и Пејковац су смањила број мештана. У Пејковцу је 2002. било 1276 људи, док је 9 година касније било њих 94 мање, односно 1182. Слика у Житорађи је нешто лошија те је 2002. било 3543 Житорађана а у 2011. их је чак 173 мање, то јест 3370. Број села у општини која су имала преко 900 становника се смањио са 6 на 2 јер су у року од 9 година села Лукомир, Ђакус, Држановац, Вољчинац изгубили од 90 до 110 људи. Те је тако Лукомирчана у 2011. било 848 уместо ранијег броја од 960. Ђакус, Држановац и Вољчинац су са цифара од 904,947 и 937 људи спали на цифре од 811,841, и 830 људи. Оно што такође није за дику Житорађи јесте да се број села која броје испод 100 људи од 2002. до 2011. повећао са 5 на 6. Према попису 2002. мање од 100 житеља имали су: Асанановац, Дебели Луг, Зладовац, Ново Момчилово и Каре, а од 2011. им се по тој неславној статистици придружује и Коњарник.
Уједно, то су и најстарија села у општини јер становништво чине пензионери, а међу свима по старости предњачи Асановац чија је просечна старост 65,9 година, и њихов најмлађи становник спада у групу људи старости од 40-44 године. Једино село од 30 колико припадају општини Житорађа, које може да се подичи позитивним природним прираштајем јесте Речица која је за 9 година добила 27 нових житеља, те су са 773 становника дошли на цифру од 800 становника.
Речичани су уједно и најмлађи мештани наше општине, просечна старост у овом селу је 39,7 година и овом бројком заузимају прво место у том статитистичком параметру, иза њих је Извор са просечном старошћу од 39,8 година по становнику. Сва остала места у општини имају просечну старост од 40 до 65 година. Такође, и у овом сегменту Житорађа нажалост бележи пад јер је 2002. године имала 5 места која су имала просечну старост испод 40 година, и тада су најмлађи били мештани Самариновца са просеком година 38,3 који се у року од 9 година повећао на 40,2. Иначе, просечна старост према подацима РЗС-а расте у општини Житорађа па је 2002. она износила 41,8, 2011. та бројка је порасла на 43,4 године да би се у 2017-ој повећала на 44,2 године.
Што се полне структуре тиче према последња два пописа већину у општини чине припадници мушке популације којих је 345 више у односу на припаднице лепшег пола. Број закључених бракова у нашој општини је током 2017. износио 39 док је разведених било 15.
А упркос владајућем мишљењу да највише људи данас у Србији умире од рака, званично, становништво Јужне и Источне Србије највише здравствених проблема има због болести система крвотока, те је 2017. године од тих компликација умрло у сеоским срединама овог региона 8 128 људи, док је рак убио четири пута мање људи 2 107.
Имајући у виду сталне миграције наших мештана у земље западне Европе за бољим статусом и обезбеђивањем егстенцијалних услова ове бројке имају све већу тенденцију раста из године у годину, те се тако број становника из месеца у месец смањује.
Ипак, ако у гомили ових енормно ниских бројки Житорађани могу да се диче то је дужина животног века. Према подацима Републичког Завода за статистику од октобра 2012. животни век у Србији је у последњих 10 година продужен за око 2 године. А најдуговечније место у Србији према тим подацима РЗС-а јесте Житорађа где просечан људски век износи 77,6 година.
Foto: Youtube printscreen / Press company