Када се помене Житорађа и рукомет у истој реченици, неизоставни део исте чини име Дејана Златановића. Овај 39-годишњи чувар мреже Динама из Панчева, је годинама уназад једно од најзвучнијих имена на рукометној сцени Србије. Потврда ове наше тврдње јесу и бројна признања која је Златановић освојио током дугогодишње каријере, а једно од највећих је и звање најбољег рукометаша Србије за 2014. годину, које је освојио бранећи дрес нишког Железничара. Популарни ”Деки” је своје име изградио бранећи за екипе Орк Бора, Хајдук Вељка, Планинке, БСК-а из Бујановца, Младости из Чачка, крагујевачког Радничког, Рудара, Звезде, Железничара у два наврата, а од пре неколико недеља је нови рукометаш Динама из Панчева. А током каријере Дејан је био и репрезентативац Југославије, 1997. је био члан кадетске, а годину касније и јуниорске репрезентације Југославије. Он је данас у разговору за наш портал открио пуно досад непознатих ствари о њему, и његовој каријери. У самом старту смо се осврнули на његове прве рукометне кораке, на шта нам је он о томе рекао:
”Било је то ’92 године, пре тога сам био у фудбалу 5 година. Било је то на школском првенству у рукомету за ученике 5 и 6. разреда,  пошто је Бор имао шест основних школа играла се сваке недеље као нека лига и ту сам запао за око људима из ОРК Бор, који су ме касније позвали у клуб. Одмах сам стао на го, још као клинац, нико није хтео на го, сви су желели да постижу голове, и онда сам ја одлучио да станем на го и испоставило се као пун погодак. Да се сад вратим на почетак, опет бих исто урадио.” – уводи нас у причу Златановић. Кроз каријеру је променио доста клубова и тренера, а како каже за њега посебну драж има играње за чачанску Младост.
”Сваки клуб је био специфичан за себе, у некима сам био годину дана у некима по 3,4 године. Свака средина је специфична, али издвојио бих Младост из Чачка јер је то био новоформиран клуб који је за кратко време постигао велики успех. Такође, исти случај је и са тренерима, сваки тренер има своју филозофију, специфичан начин рада и припрему голмана и екипе, али не бих издвојио ни једног јер су многи тренери утицали на моју каријеру. ” – прича нам Дејан. За голмане и за вино важи она чувена, што старији то бољи међутим, Златановић је годинама у самом врху што се тиче голмана у Србији, како нам каже нема ту никаквих ”тајних формула” већ само рад на тренингу.
”Само рад на тренинзима и детаљна анализа пред сваку утакмицу је добитна формула. Све зависи и од тима, ово је колективан спорт где појединац може доћи до изражаја само кроз колектив, нема неке тајне формуле важно да је атмосфера у тиму добра, и да сви гину за клуб, и онда појединац исплива.”
У недавном разговору са најталентованијим чуваром мреже у Србији, Дарком Стошићем чули смо да је младом голману изузетно драго што ће имати прилике да сарађује баш са Златановићем, међутим због промене средине Златановића до те сарадње неће доћи, али Дејан истиче да му је драго што млади играчи у њему виде играчког узора.
”Сигурно да такве речи значе доста, ја се надам да сам пре свега својим понашањем на терену, у клубу, ван терена дајем пример тим младим играчима, јер су они ти који долазе. Наравно, млади људи треба себе да изграде сами својим понашањем и радом на себи, али бити идол младим играчима је свакако изузетна част. ”
Кроз каријеру је два пута стајао на голу Нишлија, с обзиром на то да је Железничар прошле године имао једну јако успешну сезону где је он био један од главних играча екипе питали смо га да прокоментарише прошлу сезону, и да нам каже шта очекује од дојучерашњих саиграча у новој сезони.
”Жеља је ове године направила озбиљан тим и сигурно је да су први фаворити за титулу, па и очекујем да је узму, и да коначно град Ниш добије клубског првака у неком спорту. Прошла сезона је била добра прекретница за рукометни клуб, јер знамо да клуб до прошле године није постојао ни  на папиру, окупили смо се и изнели сезону. У екипи је била одлична атмосфера и успех није могао изостати, узели смо куп, титула нам је измакла у последњем колу али ко зна зашто је то добро. ”
Од играча калибра Дејана Златановића се у сваком клубу очекује да доносе превагу, међутим, Дејан каже да је навикао да се носи са притиском и каже да више то и не сматра неком лошом страном, већ добром јер га тера да увек буде концентрисан на меч.
”Одговорност мора да постоји у сваком послу, а поготову у рукомету. Сигурно је да се од искусних и врхунских играча очекује да у једном тренутку меча донесу превагу за своју екипу, ја се борим са тим притиском, научио сам да се носим са њим, и не сматрам га нечим лошим јер ме тера да будем увек концетрисан на оно што радим. ”
У јуну и јулу, Дејана често можемо видети у Житорађи где како нам објашњава има породичну кућу, и воли да ту проводи одмор између сезона, а како каже и његови наследници воле родно место њиховог оца. Рукометаши Житорађе су у сезони за нама направили највећи клупски успех, а како Дејан каже и поред својих обавеза стиже да прати игра Житорађана и  волео би да момци који бране дрес овог клуба буду изненађење у Супер Б лиги.
”Рукометни клуб Житорађа јесте направио заиста велики успех, али ја мислим да прво треба да одраде стабилизацију клуба на свим нивоима па да тек онда буду једно изненађења у Супер лиги. У Житорађи треба да се мисли на дуге стазе, не на једну сезону. Надам се да ће РК Житорађа искористити сав свој потенцијал, и волео бих да буду једно од изненађења сезоне. Међутим, мој лични став је да клуб треба прво стабилизовати у једном рангу такмичења како би он касније још више напредовао”
Такође, открио нам је да ли бисмо га у неком наредном периоду могли видети на голу Житорађана.
” Ух, то је тешко питање. Ја кад сам био млађи сигурно је да нисам ни помишљао да ћу у овим годинама се још увек бавити рукометом, али ето здравље ме је послужило хвала Богу надам се да ће ме и даље служити. Никад се не зна, то је увек питање дана или месеца, тако да, можда. ” – открива нам Дејан.
Објашњава да све што је радио је увек радио пуним срцем и да ни за чим у каријери не жали, сређен породични живот Дејан види као свој највећи успех, већи од свих рукометних и истиче да је породица на првом месту увек и јер је то оно што остаје иза човека. А за све будуће младе наде рукомета Житорађе и Србије, Дејан Златановић има јасну поруку.
” Желео бих свим клинцима да кажем да се баве спортом, небитно да ли је то рукомет, фудбал или неки трећи спорт. Јер спорт доноси многа нова познанства и пријатељства, али пре свега скренуо бих пажњу клинцима да је школа увек приоритет и на првом месту. За спорт увек има времена, спорт је више као нека разонода.” – завршава разговор за наш сајт, најбољи рукометни чувар мреже у Србији, Дејан Златановић.

ФОТО: rkcrvenazvezda.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *