Криза проузрокована недостатком пијаће воде постаје светски проблем и реалност, јер док се потребе за водом повећавају – залихе се смањују. Више од два милиона тона отпада сваког дана се баци у потоке, реке и језера и уколико се тренд настави до 2025. потребе за свежом водом премашиће садашње расположиве ресурсе. У општини Дољевац мање од половине становништва има приступ водоводној мрежи, док се остали и даље служе бунарском водом, чији квалитет осцилира, али је генерално лош, иако се неколико деценија ради на решавању овог проблема. Зато данас на Светски дан вода говоримо о овом проблему.
–Водоводна мрежа је изграђена до трећине насеља дољевачке општине, али још увек више од половине становништва нема приступ здравој пијаћој води, каже занаш портал Јовица Пешић, начелник за привреду и финасије у општини Дољевац. У овом тренутку можемо рећи да је четвртина домаћинстава Пуковца прикачена на водоводну мрежу, у Кочану једна петина, а у Дољевцу мало више од 10 одсто њих. Чечина и Русна су села која су међу првима, пре неколико година, прикачена на водоводну мрежу из Бојника, док с друге стране Ћурлина и Кнежица имају воду из водосистема из Ниша, а сада се ради и на изградњи водовода у Белотинцу, средствима општине Дољевац. Очекујемо да цело ово насеље буде прикачено на вовододну мрежу током ове године. Клисура и Перутина имају локалну мрежу, док остала насеља наше општине тренутно немају приступ води из водовода и то је један од послова на којем ће се радити у наредном периоду, истиче наш саговорник.
Иначе, грађане Србије, па и овдашње становништво које годинама кубури са овим ресурсом, такође брине информација да је наша земља продала највеће изворе воде страним корпорацијама, иако су нам они стратешки неопходни. Преко 50 одсто удела у пласману минералне воде на светском тржишту држе само четири компаније – „Нестле“, „Даноне“, „Кока-Кола“ и „Пепси кола“.
Готово 80 одсто флаширане воде из српских извора производе фабрике које су у рукама страних компанија. Од око 300 изворишта, тек трећина, али најквалитетнијих и најбогатијих, користи се за пласман на тржиште, а с обзиром на то да је реч о стратешкој сировини, којом ће се у будућности мерити богатство нација, мало је учињено на заштити тог ресурса. Србија је у тишини продала изворишта воде без јавне расправе, без мишљења јавности и сагласности својих грађана.
Извором Власинске Росе, која иначе држи готово 15 одсто српског тржишта флашираних вода, сада управља једна од највећих компанија и експлоататора водних ресурса широм света, компанија Кока-Кола.
Примера ради, само у Сијаринској бањи са околином има више врхунске минералне воде него у целој Пољској, на пример! Поређења ради, кад би држава само из ових извора флаширала 5,5 литара воде у секунди, имала би годишњи профит раван ономе који у истом периоду направи комбинат Костолац!
Број становника на нашој планети убрзано се повећава, потребе за водом још и брже, а њена количина се не мења.До 2025. године две трећине човечанства осетиће озбиљан недостатак воде. Шест хиљада деце млађе од пет година сваког дана умире од болести проузрокованих загађеном водом,а више од пет милиона људи годишње, што је десет пута више него број погинулих у свим ратовима годишње на свету.Човеку је неопходно минимум 50 литара воде дневно – за пиће, прање, кување и санитарије. Ипак, још 1990. године милијарду људи на планети није имало тај минимум.