– Сведоци смо да рукометаши Житорађе играју најбољу сезону у историји клуба, после 18 првенствених мечева у Првој лиги Исток, играчи и управа поносно се смешкају са лидерске позиције са скором 18-0. Наравно, ова сезона у Житорађи није толико савршена због победничког скора колико због једне друге чињенице, наиме, међу 16 момака у ростеру сваки меч налазила су се имена тројице или четворице момака из генерације 2003. Некако најстидљивије је на врата првог тима куцало вихорно десно крило Урош Станковић, а на крају испоставиће се је био најпаметнији потез спортског директора Маљевића и тренера Проловића.
У досадашњем току сезоне Урош Станковић је постигао око 25 голова, и два пута био играч утакмице, против екипе Јастребца и Радана, податак још више добија на тежини када имамо у виду да Урош није одиграо све утакмице у досадашњем делу првенства. Како нам овај млади деснокрилни рукометаш из Житорађе каже, као и сви дечаци и он је кренуо стандардним спортским путем, фудбалом:
– Као и сви дечаци у детињству сам маштао да будем фудбалер, а на рукомет сам кренуо да идем због мог брата Стефана који је тренирао већ пар година и он ме је одвео на први тренинг. Када сам први пут узео рукометну лопту, и почео да играм рукомет схватио сам да је ту крај моје фудбалске каријере. На рукомет ме је највише привукла сама игра, јер у потпуности одговара мом темпераменту. – отпочиње разговор млађани Станковић и додаје да највеће заслуге за ову ”сениорску” сезону припадају Миомиру Маљевићу. Такође занимало нас је како је прихваћен од стране старијих колега и са ким се најбоље слаже на терену.
– Највеће заслуге за мој рукометни развој иду мом првом тренеру Миомиру Маљевићу, који ме је увео у свет рукомета. Морам да напоменем да сви саиграчи као и тренер према мени имају изузетно коректан однос и на свакој ме утакмици бодре и храбре да играм опуштено и растерећено. Најбољу сарадњу на терену имам са беком Љубишом Бошковићем који ми сваки пут ”прави” квалитетне вишкове и даје добре лопте. – објашњава нам Станковић.
Поред статуса стандардног првотимца Урош је и репрезентативац селекције Централне Србије а како нам спортски директор клуба каже мало је недостајало да дође и до дреса са државним грбом.
– Урош је неоспорно један од највећих талената Рк Житорађа, и сигурно будућност српског рукомета. Он сплетом околности није играо за репрезентацију Србије иако је на фестивалу рукомета у Београду показао завидан квалитет и таленат постигавши 10-ак голова. Нову прилику за доказивање имаће на државном првенству у Ариљу за дечаке рођене 2003. Године где ће са Костићем, Стојановићем, Маљевићем и осталим дечацима бранити боје клуба. Његов раскошан таленат могао се видети и на квалификационом турниру када је силом прилика одиграо маестрално позицију средњег бека. – потврђује Станковићев квалитет, Миомир Маљевић.
Његове партије на завршном турниру и током сезоне нису промакле ни скаутима неких суперлигашких клубова, па се име овог још увек голобрадог младића већ провлачи по нотесима рукометних стручњака. Овај момак каже да му то импонује али да не осећа неку посебну одговорност због тога. Иако се већ спекулише о којим је клубовима реч, за сада ће се она држати у тајности.
– Па прија ми интересовање других клубова, али не осећам неку одговорност због тога. Моја је обавеза да из меча у меч будем бољи и бољи, а ово ми је само додатни мотив ка томе. Такође, и играње у првом тиму ми је само још један од подстицаја за квалитетнији рад и напредак.
Ове, и годинама уназад рукомет у Топлици а поготово у Житорађи доживљава велику експанзију како сениорских тимова тако и млађих селекција, Урош каже да га додатно не оптерећује то што га у клубу апострофирају као једног од највећих талената.
– Ја волим овај клуб и своје саиграче, зато што сам и сам из Житорађа, и знам колико људи у нашем месту воле овај спорт. Драго ми је да са мојом генерацијом почиње експанзија рукомета у Житорађи. Пре свега, због нашег другарства ван терена, а после и што има много квалитетних играча у генерацији.
Као и сваки спортиста Урош има своје циљеве, специјално за наш сајт он је открио да би желео да једног дана заигра у Барселони као и да му је играчки узор Нишлија Дарко Ђукић.
Своју дебитантску сезону види као успешну, као и резултат екипе током ове сезоне.
– Своју прву сезону у сениорском рукомету видим као успешну, поготово што смо освојили титулу првака, а потом и својом минутажом коју ми је пружио тренер Бојан Проловић. – завршава разговор за наш сајт, Урош Станковић.
О овом момку из ове мале вароши ће се тек чути на рукометној сцени Србије, а до тада му остаје да вредно ради и тренира и настави са још бољим партијама.
