Интервју – Срђан ”Пеци” Јовановић: Како је краљица спортова створила свог принца у Житорађи

Неко ко је сигурно завредио пажњу свих регионалних медија у последње две године јесте и Срђан Пеци Јовановић. Момак који не зна за одустајање, који се увек остави себе на стази, прича о себи, лепим и тешким тренуцима за време трке, популарности коју је стекао и свему осталом. Овај маратонац из Житорађе од оснивања Добричких интернет новина у јануару ове године, редовно и прво нашу редакцију обавести о некој трци или неком новом успеху, те с тога смо ми одлучили да први пут попричамо са Срђаном, у мало ширем обиму, па Вам овај интервју са њим преносимо у целости:

1. Пеци, иза тебе су две добре тркачке сезоне. Како видиш овај период иза тебе од прве трке до последње, колики је твој напредак ?

Пеци: Најтеже је било почети, али на срећу, то се успешно догодило и могу рећи да сам јако задовољан напретком, што уосталом показују и резултати које имам.
Увек има и потешкоћа, али је најважније да све успешно превазиђеш.И наравно нећу стати на овоме већ настављам даље са радом и напретком.

2. За доброг тркача ”дугопругаша” као што си ти треба превелико одрицање, али и добар стручњак као сарадник. Са ким си ти почео, и са ким тренутно радиш ? Опиши нам вашу сарадњу?

Наравно да треба велико одрицање, сваки дан мора да одвојим за тренинг минимум од 2 до 4 сата. Почео сам да радим првих неколико месеци сам, да бих после неког времена почео да радим са Ненадом Живковићем из Крушевца, са њим сам нагло спустао време на тркама од 21км уствари полумаратонима, са временом од 1:53 дошли смо до 1:24 за неких пар месеци. Био је то леп период, добар тренер и сјајан спортиста и добар човек. Да напоменем и Игора Станојевића који ми је стално давао савете и исто тако сам одрадио пар тренинга са њим. Тренутно радим сам, имао сам и повреду где сам паузирао скоро месец дана. Требао би да кренем сад у наставку да сарађујем са Дарком Живановићем, нашим најбољим атлетичарем.

3. Која ти је трка досад била најзахтевнија?

Све су трке тешке на свој начин али су наравно најтеже брдске трке. На пример, мени најтежа трка је била Липовац где је одржан мастер куп Србије у планинарском трекингу где је дужина била 16км. и где сам освојио прво место.

4. Најкритичнији део трке ти је? Зашто?

Најкритичнији део трке ми је можда од 15 километра до краја. Тада падам са темпом али је ту у питању спремност. Надам се да ће квалитетним радом то доћи на своје место веома брзо.

5. Да ли ти прија препознатљивост коју си стекао у Топличком крају па и дуж целе Србије као ”Пеци маратонац”?

Наравно да ми прија људи знају да цене добре резултате и могу рећи да сам упознао пуно људи за кратко време широм Србије. Међутим ”популарност” обавезује да увек морате бити на врхунском нивоу, тако да то уме да буде мало оптерећење, али пријатно је.

6. Колики ти је подстрек то што знаш да без обзира на добар или лош резултат Житорађани ће бити задовољни твојим временом?

Моји људи знају какав сам спортиста, цео живот се бавим спортом, и знају да ћу увек да дам свој максимум и могу рећи да знају да цене моју упорност. А то ми пуно значи на психолошком плану.

7. Био си и врстан фудбалер, престао си рано са фудбалом, да ли и данас играш рекреативно?

Наравно да одиграм по некад фудбал,јер сам играо од своје осме године а завршио у 28-ој. Након тога сам паузирао две године да би се после тога пронашао у атлетици. Али волим и данас да одиграм по неку партију на ”мале голиће” са друштвом. 

8. Недавно си урадио тетоважу са ликом Славише Митића, дугогодишњег фудбалског интернационалца из Житорађе, и твог великог пријатеља. Опиши нам зашто?

То је за мене болна тема. Сале је био мој брат, пријатељ и јако ми је тешко пало то што му се десило. Од првог дана како нас је Сале напустио била ми је жеља да урадим његов лик на левој руци, како би заувек био са мном. За пар дана биће тачно 5 година како није са нама, а ја и даље не желим да схватим да га нема .Био ми је најбољи друг са њим сам прошао и добро и лоше  и увек ће живети у мом срцу.

9. Свим младим надама, које желе да се опробају у краљици спортова, Пеци поручује: ?

Живи за спорт, да би живео од њега.