Спасовдан или “Дан спаса” обележава се 40 дана након Васкрса и увек пада у четвртак.
За њега се везује велики број обичаја, једнако лепих као и оних на Ђурђевдан.
По хришћанском веровању, васкресењем, Господ је показао да је јачи од смрти и након Васкрса је са њима провео 40 дана подучавајући их како да шире веру и његово учење. Након тога се, по предању, попео на Маслинску гору и узнео на небо. Пре тога, ученицима је рекао: “Идите по свему свети и проповедајте Еванђелије сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен”.
Тако су апостоли пронели вест о Исусовом чуду у свет и тиме почели да човечанство спасавају – одатле назив Спасовдан. Зато је овај дан време славља и симбол победе над смрћу.
Многи обичаји за Спасовдан сачувани су још из предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара толико и сточара. По веровању, на овај дан, громовник Перун, тукао је громовима и градом усеве, а божанство Спас је, уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве. Због тога је понегде остао обичај да се за Спасовдан обавезно коље јагње, као жртва свецу.
Крст је саставни део Спасовданског ритуала. Народ у неким крајевима још увек верује да на Спасовдан свако обавезно треба да од лескових гранчица направи крстић. Он се онда ставља на ливаде, њиве или на кровове кућа… свуда где је потребна заштита од демона и лоших чини. Стари су веровали да ће управо ови крстићи од зла сачувати преко целе године оне који су их направили.