Народна веровања за месец мај – Заљубљивање може да почне!
Мај месец се према црквеном тумачењу назива царски, у старој словенско – српској традицији називан је травен, а у традиционално српској цветањ или цветник. Српски народни календар има скуп мање-више неписаних правила за сваки месец у години, којих се српски народ вековима придржавао.
Тако се мај од давнина сматра месецом у ком се заљубљују чак и они који кажу да нису намеравали нити себе сматрају особом заљубљиве природе.
Због тога су и особе које се роде у мају овакве. Веселе су и по природи ведра духа. Оштрог погледа, склоне ка наукама и учењу. Паметне су, па ће новац лако зарађивати, али исто тако и брзо трошити и због тога могу да имају велике невоље. Наизглед су мирне, али заправо лако плану и тада много говоре. Реч је о отвореним особама које одмах „у брк” кажу шта хоће и шта о особи мисле. Април им је баксузан месец и тада ће имати свакакве штете. Треба да се пазе болести стомака.
Мај месец се сматра границом између зиме и лета, а све ритуалне радње које се врше везане су за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. Највише магијских ритуала у предхришћанско доба вршено је око Ђурђевдана, јер је од тог дана зависило какав ће бити читав мај.
Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.
Из тог периода потиче и кићење врата, прозора и читаве куће разним биљем, како би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем „да буду здрави као здравац“, копривом „да коприва опече болести са њим“, и селеном „да им душа мирише као селен“.
Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.
Извор и фото; Опанак