Јуриј Алексејевич Гагарин је 12. априла 1961. постао први човек који је полетео у свемир у Востоку 1 из свемирског центра Бајконур у 6.07 часова по локалном времену. Пошто је била велика вероватноћа да мисија не успе и Гагарин погине, направљена су три саопштења за штампу, један у случају успеха и два у случају неуспеха. Контролори на земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту. Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагрин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1 у случају да се деси нешто непредвиђено). Аутоматски систем је подесио Восток 1 у положај за уљкучивање повратних ракета отприлике након 1 сата лета.
Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8000 км од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано.
Након паљења ракета за повратак, Востоков модул са опремом је неочекивано свежњом жица остао привезан за капсулу за повратак. Две половине летелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни после 10 минута. Летелица се нагло окретала пре него што су жице изгореле и модул се наместио у погодну висину за улазак.
Гагарин је искочио падобраном на висини од 7 км и без проблема се спустио на земљу. Како су правила Међународне аеронаутичке федерације захтевале да се пилот мора спустити са својом летелицом, Совјетски Савез је инсистирао да је Гагарин слетео са Востоком и Међународна аеронаутичка федерација је признала лет. Неколико година касније је откривено да је Гагарин искочио из Востока.
Шеф совјетског свемирског програма и совјетски ракетни стручњак Сергеј Корољов, након Гагариновог лета, рекао је да је руски космонаут доказао за шта је човек способан и оценио да је „то било прометејско дело”. „Он је отворио пут ка непознатом свету за људе и он им је пренео веру у њихове споствене могућности и подстакао их на самопоузданије и одлучније кораке”, навео је Корољов.
Гагарин је током лета унапређен у чин мајора. Први је човек који је отпутовао у свемир 12. априла 1961. године у свемирској летелици Восток 1. Лет је трајао 1 сат и 48 минута. Погинуо је при рутинском лету у двоседу са још једним пилотом. Након његове смрти, његов родни град преименован је у Гагарин. Сахрањен је на Црвеном тргу, у зиду Кремља.
Током прославе јубиларних 50 година од Гагариновог лета у свемир 2011. године, Генерална скупштина УН прогласила је 12. април за Међународни дан лета човека у космос. У Совјетском савезу, а потом у Русији, 12. април се обележава као Дан космонаутике од 1962. године.