Коњарник је мало село надомак Житорађе, у коме тренутно живи око стотинак душа, карактерестично је село у Србији, пре свега по својим природним лепотама које поседује а потом и по броју познатих и историјских личности које је изнедрило.
Одатле потичу многи знаменити људи. Свакако поред народних хероја, и Зорана Перишића добитника Оскара за специјалне ефекте у филму Супермен, најпознатији су Драгутиновићи. Најстарији међу њима Радоје Драгутиновић је још 30-их година 20-ог века објављивао песме у ”Венцу”. Поред овога он је заступљен и у антологији сељака песника, као и у лексикону Југословенских писаца и централној библиотеци САД-а у Вашингтону. Отац је петоро деце, од којих сада у Коњарнику једино живи Андрија Драгутиновић, дугогодишњи новинар и писац.
Као и његов отац заступљен је у лексикону Југословенских писаца и антологији Повеља љубави за земљу. Написао је неколико комедија, једну монодраму, и више књига. Сви потомци Радоја Драгутиновића су уметници на гласу. Ћерка Видосава је била директор Топличке библиотеке, друга ћерка Љиљана је једна од најпознатијих српских глумица а брат Божидар је дуги низ година глумац у Зајечарском позоришту и сликар који је је организовао неколико самосталних изложби.
Некако, најмање се зна о Храниславу Драгутиновићу, о коме у Прокупљу у коме је провео свој радни век могу се чути само речи хвале. Хранислав Драгутиновић је рођен 1936. године у селу Коњарник, у општини Житорађа, у уметничкој породици коју је сачињавало петоро деце. Свој уметнички пут је почео из родног Коњарника, села у општини Житорађа,па преко Прокупља је стигао до Београда.
По завршетку гимназије у Прокупљу, Хранислав студира глуму на Академији драмских уметности у Београду у класи Мате Милошевића са чувеним Михаилом Мишом Јанкетићем који му је касније постао кум, а поред њега још са Љубишом Самарџићем, Десимиром Станојевић и др.
После студија снима Дуге бродове играјући раме уз раме са највећим именима америчке и југословенске кинематографије. Почео је и снимање још једног пројекта који је нажалост морао да прекине због болести. Неколико пута се појављује и као глумац гост Нишког позоришта. После две године студија због лошег материјалног стања родитеља, ради хонорарно као спикер Радио Београда и Радио Титограда, а једно време и као водитељ у Телевизији Србије.
Због болести долази да ради и живи у Прокупљу. Хранислав је радио као новинар, глумац, редитељ, руководилац Прокупачког позоришта и Дома културе. Својим радом, иако оронулог здравља, знатно доприноси развоју духовности, културе, драмског стваралаштва и новинарства. Хранислав Драгутиновић је кроз свој дугогодишњи рад изнедрио много позоришних и филмских глумаца, поред рођене сестре Љиљане, сарађивао је и са Љиљаном Јакшић која се прославила улогом ”Салвете” у Курсаџијама, Снежаном Јакшић, поред њих ту су глумци Нишког народног позоришта Данило Петровић и Мирослав Јовић, као и позоришни и филмски глумац Предраг Котур.
Неке од представа чију режију Хранислав потписује су: Зона Замфирова, Омер и Мерима, Бела кафа, Пут око света, Хитлер у Партизанима, Незнани јунак, Хамлет из Мрдуше доње, Ђекна још није умрла а каће не знамо и др.
Наравно његов допринос на аматерској сцени Србије није прошао неопажено, па је с тога добио следећа признања. Културно просветна заједница Србије додељује му златну значку за несебичан, предан и дуготрајан рад у стваралачком доприносу на ширењу културе, савез аматера Србије додељује му диплому, такође, веће савеза синдиката Србије додељује му награду за најбољу режију ”Свети Георгије убија аждају.” Телевизија ”Грк” додељује му звање глумац века. Самоуправна заједница културе Топлице додељује му Повељу са плакетом за вишегодишњи рад у развоју културе. Добитник је Светосавске повеље Топличког округа за нарочити труд на просвећивању и развоју духовности и ширењу културе. Добитник је и других признања на разним нивоима културно просветних установа и синдиката.
Колеге и глумци са којима је сарађивао често кажу, да га болест због које је напустио академију и вратио се у Прокупље, није спречила да свој таленат покаже и у професионалним позориштима, данас би био један од најцењенијих уметника у Србији.
Важио је за строгог редитеља, али доброг човека. Љиљана Јакшић је у једном интервјуу присећавши се свог првог позоришног искуства рекла:
”Хранислав Драгутиновић је увек говорио да је било глумаца који су мислили да су глумци, људи који глуме глумце, да постоје добри глумци а постоје и уметници.”
У знак захвалности Прокупчани су позоришту дали његово име.
Писао је и објављивао у разним часописима, и веома често сликао. Преминуо је 2009. године, сахрањен је у родном Коњарнику.
Захваљујемо се породици Драгутиновић на информацијама.
Аутор текста; Немања Тонић, Добричке интернет новине www.dobricke.com