Распрострањеност употребе психоактивних суптанци међу младима и стално снижавање старосне границе уживалаца дрога, већ дуже време забрињава и плаши јавност у нашој земљи, нарочито родитеље тинејџера.
Да ова пошаст узима све више маха и да се дрога из градских средина проширила и на сеоско становништво, потврђује и податак да су недавно, према нашим сазнањима и у Дољевцу, у појединим напуштеним просторима пронађени трагови употребе психоактивних супстанци. Нас овде нарочито забрињава чињенца што се дољевачки крај налази на раскрсници путева и повољно је транзитно подручје, чему у прилог сведочи и недавна заплена на наплатној рампи у Дољевцу, када је пресечен ланац кријумчарења марихуане са подручја Косова и Метохије и одузето скоро десет килограма ове дроге.
Због оваквих и сличних случајева на територији целе државе, надлежне државне институције од полиције, Министратва правде, здравља, до Министарства просвете, а у сарадњи са Комисијом за борбу против дрога најављују нове мере и интензивирање борбе против овог зла, каже у изјави за радио Копријан Милан Пекић директор Канцеларије за борбу против дрога из Београда.-Свако од побројаних министарстава има обавезу да направи план активности из свог домена, на којима ће се, уз координацију са новоформираном Комисијом, радити у наредном периоду. Ипак, оно око чега се сви слажемо је да најбоље ефекте може дати пре свега превенција. Притом не мислим само на превенцију код ризичних група, већ на све нас, на целокупно становништво, јер је дрога глобални проблем и као таква, захтева глобални одговор, каже наш саговорник.
Како закључује директор Канцеларије за борбу против дроге, без обзира на све напоре државних органа, прва карика у борби против дроге је, пре свега, породица.-Сваки родитељ мора да препозна уколико је његово дете у проблему. Знате, велики број наших људи многе проблеме, а пре свега зависност од дроге своје деце, гура под тепих због осуде околине. Таквим приступом међутим, не прилази се проблему на правилан начин и он се не решава. Морамо пружати отворену помоћ и решавати зависност од дроге у најранијем добу, јер се само тако можемо ефикасно изборити са том опасношћу, закључује Пекић.
Иначе, према последњем истраживању Института за јавно здравље “Милан Јовановић Батут” урађеном 2014. године наркотике употреби, бар једном у току живота, 8 посто поплације старости од 18 до 64 године, и то 10,8 мушкараца и 5,2 одсто жена. Већина корисника су мушкарци до 44 године, а најчешће конзумирана дрога је марихуана, коју је бар једном у животу конзумирало 7,7 одсто пунолетних испитаника. –Проблем са распрострањеношћу употребе марихуане је тај што се она врло лако нажалост може набавити, па и узгајати на нашим просторима, с обзиром на повољне климатске услове, истиче Пекић.То што смо по учесталости употребе дрога испод просека земаља ЕУ, слаба је утеха ако се исто тако зна да је последњих година присутан тренд ширења ове пошасти из градова у села.