У општини Дољевац се потроши око тридесет хиљада пластичних кеса дневно, по неким оквирним проценама, приликом куповине у продавницама, на пијаци, апотекама… Већину кеса бацамо по доласку кући, а при том не размишљамо о њиховој штетности. Али да кесе заврше у канти за смеће можда би био и успех, али честа слика наше околине је да се оне вијоре на скоро сваком дрвету поред пута, у јарку, на обалама река, у насељима наше општине на сваком кораку може се наћи бачена пластична кеса. Користимо их и бацамо, а немамо обичај да размислимо колико нам оне загађују околину, трују нас и праве ругло од наше животне околине.
Цена обичних пластичних кеса је ниска, па су зато јако популарне код трговаца. Из радње можете изаћи са једном или више кеса, у коју сте ставили купљену робу и нико од продаваца вас неће опоменути да се узели онолико кеса колико и артикала, јер су јефтине и стоје ван на располагању поред сваке касе, а када пакујете робу како ви желите и уземете онолико кеса колико вам је воља, сматра се одобром услугом.
Међутим, пластичне кесе су извор еколошке катасрофе који захтева што хитније решење. За разградњу једне кесе треба да прође између 400 и 1.000 година па чак и тада разграђене хемикалије од којих су кесе направљене још дуго загађују животну средину.
Стручњаци наводе да кесе нису у потпуности биоразградиве већ се разлажу на ситније, токсичне делове и доводе до контаминације земљишта, водених токова и океана те улазе у ланац исхране животиња, а самим тиме и људи па се све чешће употребљава изрека „једући месо, једемо пластику“.
Већина ових кеса након краткотрајне употребе завршава као отпад на улицама, по парковима, у крошњама дрвећа или у рекама где се таложи годинама и деценијама, а штетне последице су огромне. Како би решиле проблем пластичног отпада, већина земаља Европске уније увела је порез на пластичне кесе. Пластичне кесе су забрањене или су уведене таксе на њих широм света: у Италији, Белгији, Шведској, Немачкој, Холандији, Шпанији, Великој Британији, Кини, Аустралији, Руанди, Сомалији, Танзанији, Кенији, Уганди, као и у неким градовима у САД.
У циљу решавања овог проблема Европски парламент је усвојио закон о смањењу употребе танких пластичних кеса које угрожавају животну средину па чланице Европске уније имају обавезу да смање употребу танких пластичних кеса за 80 одсто до 2025. године.
И у Србији је од понедељка најављена наплата пластичних кеса, додуше само у једном ланцу супермаркетима, па ћемо моћи да се уверимо какве резултате ће то донети.
На подручју општине Дољевац, за сада, ни једана трговачка радња не наплаћује пластичне кесе. У једној радњи су нам рекли да су сагласни да се употреба кеса наплаћује јер поред тога што загађују околину кесе су и додатни трошак власницима радњи.
Решење би могло да буде ограничавање употребе такве врсте амбалаже, увођење такси на пластичне кесе, нешто што би нам променило ту навику јер очекујемо да су ове кесе бесплатне и зато их најчешће и користимо .
М.Јовановић