Антологија књижевних стваралаца „Добричко перо“ аутора Мирољуба Миће Вулића нашла се вечерас и пред многобројном публиком дољевачког краја у Јавној библиотеци. Ово јединствено штиво које на једном месту окупља 98 књижевних стваралаца из општина које припадају Добричу Дољевца, Житорадје и Мерошине наишло је на велики одјек и у књижевној јавности, али и медју читаоцима, тим пре јер доказује, како је вечерас истакнуто, да и један претежно сеоски крај може да изнедри велики број књижевних стваралаца.

На припреми, прикупљању и систематизовању материјала за ову књигу аутор је радио две године и том приликом посетио разне крајеве и људе. За многе писце, како каже, чуо је први пут, али га је један књижевник водио до другог, те је на сопствено изненадјене доспео до 98 њих. – Јако сам задовољан одзивом код публике у Добричу, те планирамо да књигу представимо и шире од области која је њоме обухваћена. Након Житорадје и Дољевца, „Добричко перо“свој књижевни живот наставиће у Мерошини, Прокупљну, Нишу и даље, рекао је радио Копријану Мирољуб Мића Вулић. Жанр, квалитет и величина књижевног опуса писаца који су презентовани у књизи били су ми мање битан фактор, јер сам пре свега желео да јавности скренем пажњу на све ауторе са ових простора који су се посветили овој врсти стваралаштва.По мишљењу проф. др Бошка Прокића који је вечерас говорио о књизи, „Добричко перо“ руши све заблуде о Добричу, јер свако ко осети „тежину“ овог дела мора да се запита како је могуће да смо до пре 50 година имали на овим просторима само неколицину писмених становника, а сада смо за кратко време, успели да репродукујемо преко 100 писаца. –Потребан је огроман напор да би се то остварило, па ми је зато велико задовољство што је пред свима нама сада књига која доказује да је то могуће, казао је проф.др Прокић, који је уједно и резензент књиге. Објективно речено Добрич у целини спада у сељачки краj и предео који је кроз целокупну нашу историју био на маргини догадјаја, јер се од села одувек само тражило, а никад му се ништа није давало. Понеки сеоски писац успео је повремено да отме део славе, али то су били изузеци. Већина се села сети само кад су гладни или уочи рата, када су им потребни војници. Зато је велики број људи желео да побегне одавде, па многи када једном оду више се не врате и више се села не сете, или га се чак и стиде. Добрич је медјутим имао срећу да је било много више оних људи који и кад из села оду, стално су мислима у њему. Наиме, крајем прошлог и почетком овог века, нашли су се људи, који су осетили потебу да се целим својим бићем, свим својим способностима, посвете Добричу и Добричанима. Један од таквих је и аутор овог пројекта Мића Вулић који је живот посветио томе да опише Добрич, прво стидљиво кроз монографије о спорту, а онда и кроз једно овакво дело, којим је Добричу оставио трајну тековину.

Љубитељима писане речи своје стваралаштво вечерас је представило десетак аутора који су се нашли на страницама књиге, Власта Ценић, Оливера Носов, Љубиша Милошевић, Горан Антанасковић, Драгица Илић, Бранислав Јанковић, Дане Стојиљковић. Поред казивања стихова публика је у Јавној библиотеци у Дољевцу уживала и у музичким интерпретацијама хора Топлички бисери, а приказана су и два видео спота о Добричу и добричким писцима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *