9. маја 1950. године, Роберт Шуман је представио свој предлог креирања организоване Европе. Овај предлог, познатији као „Шуманова декларација“ (Schuman declaration), сматра се почетком креације онога што је данас познато као Европска унија јер је увод у Монтанску унију.
Данас, девети мај је постао европски симбол (Дан Европе) који заједно са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. На Савету Европске уније у Милану 1985. године је донесена одлука да се 9. мај сваке године обележава.
Застава Европе је застава и грб Европске уније (ЕУ) и Савета Европе (СЕ). Застава се састоји од круга са 12 златних звезда петокрака на плавој позадини. На плавој позадини која симболише небо и запад, дванаест златних звездица поређаних кружно, представљају јединство народа Европе. Број звездица је статичан, дванаест је симбол перфекције и јединства. Пошто Европска унија нема усвојен грб, застава служи истовремено и као грб и појављује се на свим местима где је потребно симболом приказати Европску унију.
Европска химна, адаптирана тема из четвртог става Симфоније бр. 9 Лудвига ван Бетовена (Ода радости), усвојена је од стране Савета Европе 1972. године и користи се у Европској унији од 1986.
Ода радости
Радост искра све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крило твоје спајат’ зна.
Дан Европе је прилика за активности и фестивале који Европу приближавају њеним грађанима и народима. За посетиоце су тог дана све институције Европске уније отворене. Тако на пример постоји могућност да се прошета салама где се доносе главне одлуке Европске уније у Бриселу. Мото пратећих акција сваке године одређује земља која је у том периоду председавајућа Европске уније.