Цркве и црквишта у општини Дољевац: Црква Св.Параскеве у Орљану

Храм свете преподобне Парскеве у Орљану налази се југозападно од старе цркве Св.Јована, у подножју брда, подигнута је на темељима старог црквишта 1931.године, заузимањем локалног пароха Јована Војиновића, одборника Александра Мирчића, стајка Станковића, Михајла Симоновића и других мештана орљанске парохије.

Освећена је 1936.године  од стране Епископа Нишког господина др Јована.

Захваљујући двема побожним женама Марији из породице Марјановић звани „Пљастини“ и Перси Јовановић из породице зване „Шуткови“ откривени су темељи старе цркве и на истима је сазидана садашња.

У рушевинама цркве нађен је један метални крст из 1862.године, па се верује да је црква тада и откривена. У цркви се налази и један стари октоих (православна богослужбена књига), штампан 1686.године на чијим је корицама потпис јеромонаха Исаије Јаковачког, датиран 14.јула 1766.године, а на првом листу при дну је и име типографа Симеона.

На крају првог листа стоји следећи запис:

Сију сбјатају книгу глаголему октоих смјерниј аз игуман Теофан и поп Антанасије купив и велцјем града Киеве, когда возвратихом се к своему манастиру од царствујушего града Москви, принесехем ју своој обитјели храму свјатих чудотворцев Козми и Дамјана, називаеми Раковец: иже и Фрушкој гроје

Од другог листа па надаље до 20 листа је по једна реч, а на 21.листу исечен је вероватно неки важан запис.

Како јеова стара књига доспела ова не зна се тачно, јер о томе не постоји никакав запис, али је вероватно, да је иста поклоњена цркви у Орљану након ослобођења од Турака, када су и друге војвођанске цркве слале богослужбене књиге црквама у Топлици које тада никакав инвентар нису имале, пише у летопису ове цркве.

Јеванђеље је цркви поклонио митрополит Михаило за време епископа Нишког господина Јеронима, а запис на корици је убележио месни свештеник Јован Првуловић 1892.године.

Црква има и један стари Типик (зборник писаних правилакојим се руководе свештенослужитељи) штампан у Москви 1782.године.

Од старих икона велику вредност представљају две руске иконе из XВИИИ века, рађене на дасци са гипсаном подлогом. На једној од њих је насликана Богородица која држи књигу са натписом:

Многомилостиве Господи Исусе Христе Сине и  Боже мој прими…

Около су сцене из живота мајке Божије.

Друга икона је „Образ свјатаго Јована“. На њој Св.Јован држи путир у коме је цео Исус Христос, а около су сцене из живота Св.Јована.

Ови вредни предмети архивирани су у Епархији у Нишу.

У летопису орљанске цркве пише да је овај храм био најпосећенији на Источни петак (први петак који долази после Ускрса) и да су људи тада пристизали са свих страна.

На територији ове парохије налази се, по предању мештана, једно црквиште у атару Дољевца, али оно још није откривено, те се о њему ништа подробиније не може рећи- пише у летопису овог храма.

Црква Св.Параскеве је за време ИИ Светског рата била попрично оштећена. Овај храм је био запуштен, неокречен, цреп делимично поломљен, стакло на прозорима поломљено искључиво од метака из ватреног оружја. Порта је била разгарђена, а жица којом је била ограђена вукла се по земљи згажена. Након рата заузимањемчланова црквеног одбора све је ово поправљено.

1951.године подигнута је звонара код цркве, а звоно са цркве светог Јована пренето је и постављено у нову звонару.

1952.године започета је изградња парохијског дома.

У данашње време црква је добила нови изглед.

Према речима локалног свештеника Милана Крстић дограђена је припрата.

  • Када сам дошао овде, односно у  нову парохију, као старешина храма, запазио сам  да  је неопходно да се на цркви изгради припрата. Сваки православни храм се састоји из три дела, по  црквеној архитектури, постоји припрата, затим брод цркве или наос и  свети олтар. Припрата има и свој практични део, јер смо ту ставили горионике за свеће који су се налазили у централном делу цркве– рекао је свештеник Милан.

Он је објаснио да припрата као  таква је имала у раном хришћанству  своје значајно место за оне који су се припремали за свето крштење такозвани катихумени, односно оглашени, они који су слушали реч Божју и слушали свету Литургију до једнога дела.

–  Из тог разлога сматрао сам да је припрата важна, не само ради визуелног изгледа, већ пре свега ради практичне примене. Такође, залагањем Црквене општине, дародаваоца и приложника, уредили смо комплетну унутрашњост цркве,  окречили је, купили смо адекватне тепихе, средили смо под, набавили смо нове сасуде и прекриваче за свети олтар, ново свето Јеванђеље… – наводи свештеник Милан.

У Орљану постоји и литијски крст (запис) испред саме цркве, међутим светковање и ношење литија у овом месту су готово пале у заборав.

Ово насеље и храм, некада су обележавали Светог цара Контантина и царицу Јелену, 3.јуна, али у данашње време обележавање се свело на пар верника.

  • Ја се надам да ће литија бити обновљена, не само литија као таква, већ и литургијски и духовни живот, не само ради обичаја, већ зато што се духовни живот једне парохијске заједнице изражава кроз богослужбено учешће народа у цркви- каже старешина храма.

Он додаје да је потребно је да се вратимо Богу и вери, јер онда када се будемо вратили Богу и нашој  православној вери, онда ћемо се вратити једни другима, и на тај начин пројавити саборни карактер цркве.

  • Није црква храм саздан од цигли, већ живи организам, заједница верног народа сабраног на светој Литурији, јер је света Литургија заправо центар и средиште нашег црквеног живота- каже на крају свештеник Милан Крстић.

Радови на цркви и око цркве биће настављени, како планира локални парох, жеља му је да уз помоћ људи добре воље,  сагради и дечије игралиште, у порти храма, са пратећим мобилијаром, али пре свега да се асфалтира прилазни пут ка цркви уз помоћ МЗ Орљане и локакалне самоуправе. Такође, планови су и да се огради порта.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *